Radeći sa decom primetila sam da veliki broj dece ima barijeru kada treba da priča o problemu, bilo da se radi o situaciji u porodici, školi ili sa vršnjacima.

Svi bismo mi voleli da imamo decu kojoj možemo verovati i  koja nama veruju. Ovakav odnos je kompleksan i gradi se veoma dugo, svakim našim postupkom, reakcijom i razgovorom. Nažalost, ponekad je dovoljna i jedna pogrešna reakcija kako bi se poverenje izgubilo. Većina roditelja se prvi put sreće sa problemom poverenja prilikom polaskom dece u školu . Tada deca znaju biti nepoverljiva prema roditeljima u želji da sakriju losu ocenu, sugestiju učitelja ili neku situaciju za koju pretpostavljaju da bi bila kritikovana od strane roditelja. Roditelji su tada iznenadjeni jer mnoge stvari saznaju od drugih roditelja, učitelja ili od dečijih drugara. Sledi pubertet kada se često povećava jaz poverenja između roditelja i dece.

Da bi smo podstakli dete da priča o problemu bilo sa roditeljima, bilo sa uciteljima pa na kraju i sa svojim drugarima, ključno je poverenje.

Roditeljima bi bilo od velike koristi da budu svesni svoje uloge u životu svog deteta i koliko god celo okruženje deteta imalo ulogu u formiranju licnosti deteta, oni su ti koji su ključni u formiranju licnosti. Oni najbolje poznaju svoje dete i  trebalo bi da primate prve signale da nešto nije kako treba u životu dece.

Današnji tempo života zahteva vrlo često celodnevno odsustvo oba roditelja. Živimo u materijalnom svetu koji u drugi plan stavlja porodicu. Međutim sve to ne umanjuje problematiku sa kojom se roditelji susreću, stoga DAJEMO NEKOLIKO PRAKTIČNIH SAVETA kako i u ovom vremenu biti dostupan svom detetu, kako prepoznati neki problem sa kojim se dete susreće i kako ohrabriti dete da o tome govori.

 1. KVALITETNO PROVEDENO VREME

Provodite kvalitetno vreme sa svojim detetom . To ne znaci da sa njim fizicki provedete 24 sata već da u toku dana odvojite bar sat vremena. Tih sat vremena nemojte čitati mejlove, kucati poruke, gledati u televiziju –  vec pričajte sa detetom. Često u Brejnobrejnu savetujemo roditelje da kako bi se deca otvorila i detaljno pričala o svom porvedenom danu  (što je najlakši put da utvrdi se ukoliko posotoji bilo koji problem) je da roditelj započne sa detetom tradiciju da priča o svom provedenom danu. Kako je bilo na poslu, koga su sve sreli, o čemu su pričali i možda najvažnije kako su se osećali, odnosno koje emocije su imali u odrešenim trenutcima u kontaktu sa drugim ljudima.

Iskazivanje i prepoznavanje emocija su od veoma velike važnosti. Tako će se i dete postepeno poneto primerom roditelja otvarati i deliti sa njim svoj proveden dan i osećaje koji su se u njemu budili u kontaktu sa drugom decom, nastavnicima, braćom i sestrama i samim roditeljima.

2. NE ODLAŽITE RAZGOVORE

Ako vidite da je dete zbog nečega jako uznemireno, ne ostavljajte razgovor za drugi put , sedate i razgovarajte sa svojim detetom. Ohrabrite ga, slušajte ga, razumite ga i ne zanemarujte koliko je taj problem veliki u očima Vašeg deteta bez obzira koliko Vama delovao beznačajno. Dajte mu podršku i kada pogreši, ukažite mu na grešku kao na dobru povratnu informaciju kako sledeći put da ne čini i uvek, ali baš uvek  mu stavite do znanja da ćete biti uvek uz njega i da bezuslovno volite njega kao osobu a ne njegovo ponašanje !

3. NE KRITIKUJTE DETE

Nemojte kritikovati dete, jer Vas dete neće u tom trenutku doživeti kao osobu koja brine, već kao osobu koja nema poverenja i koja sumnja u njegove kvalitete i sposobnosti. Ispričajte mu priču koja je slična iz vašeg detinjstva i kako ste je prebrodili. Ukoliko  se desi da lično iskustvo niste imali, ispričajte o sličnom iskustvu nekog vašeg prijatelja ili rođaka ili u krajnjem slučaju izmislite je! Na taj način dete se neće osetiti usamljeno sa izazovom koje ima pred sobom.

Nikada se detetu nemojte posmevati ma koliko Vam njegov problem izgledao smešno jer iz njegove perspektive on je najveći na svetu. Nikada detetu ne dajte lažna obećanja, ukoliko ga izneverite dete će Vam sve manje verovati. Ne vičite na dete !

4. UČITELJI/TRENERI KAO “POMOĆ PRIJATELJA”

Učitelji, treneri, vaspitači ostavljaju veliki trag u formiranju ličnosti svakog deteta. Oni su ti koji mogu uočiti da se dete susreće sa nekim problemom nekada i pre samih roditelja. Poverenje je opet ključna stvar u odnosu učitelja i dece kako bi dete poželelo da priča sa svojim učiteljem o situaciji sa kojom se suočava.

I ZA KRAJ…

Ne zaboravite da je poverenje dvosmerno, za izgradnju poverenja izmedju vas i vašeg deteta potrebno je mnogo ljubavi, pažnje, strpljenja, zrelosti, razgovora i otvorenosti. Poverenje se razvija uvek: kada šetate,  igrate se, kupujete, pomažete u izradi domaćih zadataka….

Autor: Milica Stanković, BrainObrain edukator centar Arena