San je važan u svakom životnom dobu jer direktno utiče na kvalitet života i zdravlja, ali je nesumnjivo najvažniji u detinjstvu, periodu obeleženom intenzivnim mentalnim i fizičkim razvojem. Da bi se moglo reći da dete ima kvalitetan san, potrebno je da bude zadovoljeno nekoliko kriterijuma. 

U preduslove za dobar san spada vrsta podloge na kojoj dete spava, zatim broj sati dnevno koji dete treba da provede spavajući, vreme odlaska na spavanje, a treba obratiti pažnju i na to da li dete ima određeni problem u vezi sa spavanjem. U nastavku teksta bavićemo se svakim od pomenutih faktora kako bismo ukazali na njihovu važnost.

#1 Koliko sati sna je potrebno?

Najviše sna detetu je potrebno odmah po rođenju, u prva dva meseca života, između 16 i 18 sati dnevno. U periodu od od 3. do 12. meseca života dete treba da spava oko 15 sati, a od 1. do 3. godine života između 12 i 14 sati.

Do polaska u predškolsko deca treba da spavaju oko 12 sati dnevno, u nižim razredima osnovne škole između 10 i 11 sati, a u periodu od 10. godine života pa do 18. poželjno je da san ne traje nikako kraće od 8 sati.

Navike deteta u vezi sa spavanjem

Sve navedeno su preporuke, a šema spavanja zavisi od brojnih faktora – genetike, temperature, sredine i sl. Svakako je u prvim mesecima života najvažniji faktor za buđenje deteta dinamika njegovih fizioloških potreba, pre svega gladi, te se može očekivati buđenje nakon tri sata sna. 

Nakon prvih 6 meseci noćni obroci više nisu neophodni, tako da se u tom periodu može očekivati uspostavljanje kontinuiteta u spavanju, tj. da dete može da prespava celu noć bez buđenja, ali je potrebno da spava i određen broj sati i preko dana, što se može ukinuti oko pete godine života.

Poželjno je da od početka navikavate dete na samostalno spavanje u krevecu iz više razloga. Pre svega, tako ćete se bolje odmoriti i vi i ono, a i bezbednije jer vam se neće dogoditi da usled umora, koji je veran saputnik roditelja u prvim mesecima detetovog života, legnete ili stavite jastuk ili ćebe tako da dete ne može normalno da diše. Korist od rano usvojene navike da spava samo osetićete i onda kada bude trebalo da pređe u svoju sobu i spava u većem krevetu – već će biti prilagođeno tome.

Zašto deca treba da odlaze na počinak ranije?

Podrazumeva se da će deca u najranijem uzrastu imati dinamiku spavanja koju kontrolišu odrasli, ali već kada imaju nekoliko godina, dece ispoljavaju želju da budu duže budna i gledaju crtane filmove ili se igraju. 

Međutim, postoje i te kako važni argumenti zašto deca treba da idu ranije u krevet, a tiču se lučenja hormona rasta. Naime, ovaj hormon luči se u toku 4. faze sna, koja nastupa oko ponoći ukoliko dete ode na spavanje između 20 i 21 h. Međutim, ukoliko dete zaspi mnogo kasnije, odlaže se lučenje ovog hormona, koje je i u samom trenutku lučenja na značajno nižem nivou, što ne pogoduje pravilnom razvoju.

#2 Kakva podloga je idealna za dobar san?

S obzirom na to da je u prvim mesecima, pa i godinama života, potreba za snom velika, dete će svakako provesti najveći deo dana spavajući. Međutim, veoma je važna i kakvoća sna, tj. da on bude kontinuiran i kvalitetan, kako bi stvorio podlogu za adekvatan razvoj mozga. Kako bi dete spavalo čvrstim snom, važno je napraviti dobar odabir podloge za spavanje.

Kvalitetan dušek, pamučna posteljina za bebe i ogradice za krevetac doprineće upravo tome, da se dete budi samo onda kada je to očekivano i potrebno. I kasnije, u periodu adolescencije treba nastaviti sa trendom stvaranja odgovarajućih uslova za optimalan san. To se pre svega odnosi na izbor adekvatnog dušeka, koji je i te kako važan za razvoj kičmenog stuba, a takođe i posteljine od prirodnih materijala, koja će prijati koži i neće izazivati znojenje ili iritacije.

#3 Kakve su posledice nekvalitetnog sna?

Nažalost, nedostatak kvalitetnog sna može imati i kratkoročne i dugoročne posledice po zdravlje deteta, koje takođe mogu biti i fizičke i psihološke. Potencijalni uzroci lošeg sna, tj. uznemirenosti koja sprečava tonuće u san, mogu biti narušeni porodični odnosi, previše krut ili zaštitinički model vaspitanja deteta, odvajanje od roditelja, smrt ili bolest člana porodice, a takođe i dolazak novog člana, tj. rođenje brata ili sestre.

Samo neke od posledica su gubitak koncentracije, zatim noćne more, noćni strahovi, hiperaktivnost ili pak depresivnost, anksioznost, a rekli smo da je često narušeno fizičko zdravlje, u šta spadaju poremećaji u ishrani, dijabetes, slabljenje imuniteta i slično.

Neophodno je stvoriti dobre uslove kako bi dete imalo priliku za pravilan razvoj, počev od spoljašnjih faktora, pa sve do psiholoških, koji su barem podjednako bitni, i, ukoliko postoji neki problem, ne ignorisati njegove znake, već ga rešavati na vreme, a najbolja nagrada za to biće zdravo i radosno dete.