U radu sa decom predškolskog uzrasta komunikacija u vidu pružanja podrške i razumevanja detetovih potreba je najbitniji deo interakcije. Pozitivni i negativni aspekti komunikacije kreiraju detetovo ponašanje jer predstavljaju izvor zdravlja ili dovode do problema u ponašanju i teškoća u razvoju i komunikaciji. Osnov toga leži u okruženju u kojem dete boravi, jer srećno dete je ujedno i zdravo dete. Veština dobre komunikacije se ogleda u jasnom i preciznom postavljanju pitanja i davanja adekvatnih odgovora, pri tome vodeći računa o stilovima vaspitanja, koji će se detaljno obraditi i pojasniti u nastavku teksta.

1.Koji su vaspitni stilovi i kakav je njihov uticaj na decu?

U bilo kojoj situaciji u kojoj dete traži savet ili podršku, može se odgovoriti na više načina. Izdvojili smo četiri.

• NEGUJUĆI – odrasli koji se detetu obraća iz ove pozicije, nudi pomoć, dopušta drugima da misle, čine dobro i da se samopotvrđuju. Šalje afirmativne poruke, prepoznaje vrednosti u drugima i uvažava ih. Ovaj način komunikacije polazi od tzv. JA poruka u komunikaciji koje možemo predstaviti kroz sledeće primere:
  “Brinem za tebe.”,
  “Drago mi je što te vidim.”
  “Uz tebe sam.”…
  Ključne reči koje ga opisuju: pažljiv, brižan, nežan.
  Poruke koje šalje: ohrabrujuće su i brižne. Ovim porukama se nudi pomoć, podstiče uspeh i pravo na samopotvrđivanje.
• STRUKTURALNI – pokazuje način kako da se nešto uradi davanjem preciznih instrukcija. Ovaj stil takođe ukazuje na potrebu za nekom promenom, postavlja granice i uslove koji će detetu omogućiti uspeh. Podstiče inicijativu, podržava osobu u izgrađivanju veština, traži alternative i upozorava na posledice.
  Ključne reči koje ga opisuju: asertivnost, traženje promene, postavljanje granica, predlaganje mogućnosti i davanje instrukcija
  Poruke koje šalje: One štite osobu, ali istovremeno i zahtevaju od nje da razvija svoje mišljenje i svoje sposobnosti. Podstiču uspeh i pravo na samopotvrđivanje.
• MEKANI – zvuči podržavajuće, a u stvari poziva dete na greške i stavlja ga u poziciju zavisnosti. U osnovi ovog stila komunikacije leži negacija-negiranje sposobnosti, vrednosti i vrlina drugih. Osobe koje polaze iz ove pozicije osuđuju slabosti i prozivaju nedostatke drugih, potcenjuju snagu učenja i razvoja. Poruke iz ovog stila podstiču druge na destrukciju ili na čekanje da se dogodi neko čudo. Osobe koje nastupaju iz mekane pozicije odgovornost “prebacuju” na druge.
  Ključne reči koje ga opisuju: slatkorečiv, ironičan, razarački, zajedljiv, zavodljiv.
  Poruke koje šalje: ove poruke “spolja” zvuče zaštitnički a u stvari na sakriven način pozivaju druge na zavistan odnos. Podstiču druge na greške, sputavaju zdrav razum i mišljenje.
• KRITIČAN – je negativan i oštro osuđuje greške. Često upotrebljava uopštene fraze: nikad, uvek, svi,… Koristi pogrdne fraze, vređa i navodi druge da se osećaju loše, do te mere da indirektno kod drugih podstiče želju za samopovređivanjem. Dodiri su im grubi i bolni, često udaraju i fizički povređuju druge, sarkastični su i cinični.
  Ključne reči koje ga opisuju: grub, sirov, uvredljiv, prekoreva, srami, podstiče osećanje bespomoćnosti kod drugih.
  Poruke koje šalje: poruke koje šalje ovaj stil su podcenjujuće, ismevajuće, negiraju mišljenje, sposobnosti i postojanje drugih.

2. Koji vaspitni stil primenjujem u radu sa decom?

U radu sa decom u našem vrtiću trudimo se da koristimo stilove koji su podržavajući i ohrabrujući za decu i njihov razvoj. To smo postigli tako što smo se pre svega upoznali sa stilovima komunikacije koji postoje i kroz vežbe i primere osvestili svako svoj primarni i, u skladu sa potrebama, korigovali stilove i načine koji su korisni i prijemčivi deci. Zaključili smo da uglavnom primenjujemo negujući i strukturalni stil u svom radu, koji doprinosi osećanju sigurnosti, prihvaćenosti, jačanju i negovanju samopoštovanja kod dece.
Uradili smo vežbu kojom se osnažuje i formira osećanje odgovornosti kod dece koja nam je donela mnoštvo uvida.
Učenje kroz igru pokazalo se kao najmoćnije sredstvo u radu sa decom jaslenog i predškoskog uzrasta. Takođe, bitno je razumevanje, pre svega, potreba dece i prilagođavanje istim jer deca uče ono što žive kroz slobodnu igru, pa je uloga vaspitača i stvaranje podsticajne sredine, bogaćenje centara nestruktukturisanim materijalima kojima se kod dece podstiče, ne samo mašta, već, pre svega, razvoj logičko-matematičkog mišljenja.
Uloga vaspitača je, između ostalog, i da bude model ponašanja detetu, a indirektno i roditelju u vaspitanju dece.
Kod dece negujemo dobre navike koje pozitivno utiču na njihov razvoj ličnosti, negujemo osećanje pripadnosti grupi kroz očuvanje individualnosti svakog pojedinca u njoj. Pravila ponašanja donosimo u odnosu na uzrast deteta i očekivanja od dece, vodeći računa o doslednosti sprovođenja pravila koja smo prethodno dogovorili. Negujući doslednost kod deteta razvijamo sistematičnost i odgovornost.

Za razliku od negujućeg i strukturalnog stila vaspitanja, kritički stil dovodi do nesigurnosti, gubitka motivacije, povlačenja u sebe ili agresivnih reakcija i čini da se dete oseća loše jer je ismejano, potcenjeno ili odbačeno.
Prilaženje i uzimanje u naručje bebe koja plače, detetu jaslenog uzrasta potvrđuje da ga okolina razume i da je dobro protumačila plač, kao neku vrstu signala za traženje pomoći u ѕadovoljenju neke potrebe.
Deca vrtićkog uzrasta reaguju na zagrljaj jer u stresnim situacijama kao što su prilagođavanje na novu sredinu ili neka nelagodna situacija za njih, reaguju pre svega na dodir utehe, a zatim na reči koje im se upute.
Dete ne bira mesto gde će se roditi i odrastati, kao ni vrtić koji pohađa, zato smo MI TU DA MU PRUŽIMO I OBEZBEDIMO NAJBOLJE MOGUĆE USLOVE I OKOLNOSTI u kojima će se razvijati i rasti u odgovornu, samopouzdanu i slobodnu ličnost!

3.Na koji način uspostavljamo grupna pravila i kako ona doprinose da se deca osećaju sigurno?

U radu sa decom, pravila treba da budu tako formulisana da štite dete i da se usklade sa uzrastom i sposobnostima deteta, što znači da pravila treba jasno formulisati. Pravila su sredstvo koje detetu pomaže da izgradi “strukturu” i njima se određuju granice u ponašanju do kojih je dozvoljeno ići.
Pozitivno formulisana pravila pomažu detetu da zdravo i bezbedno raste, nauči da vodi brigu o sebi i drugima, da postiže uspehe i napreduje. Pored toga što pravila treba jasno formulisati ona treba da budu i afirmativna kako bi na ovaj način kod dece formirali čvrstu strukturu. Postoje pravila koja su obavezna i oko kojih nema pregovaranja, a odnose se na zdravlje, bezvednost, legalnost, etiku, religiju, porodičnu tradiciju i obaveze prema vaspitno-obrazovnoj ustanovi i široj zajednici.
Pregovaračka pravila osposobljavaju dete da samostalno razmišlja, gde dete dobija priliku da samostalno odlučuje na koje načine želi nešto da uradi, kako, kada, kojim tempom i ko će mu u tome pomagati.

Na svim uzrastima detetu je važno da zna:
– Šta su pravila
– Koja su pravila najvažnija
– Kada je važno da ih se pridržava kao i
– Koje su posledice ukoliko se pravilo prekrši

Odgovori na ova pitanja grade strukturu deteta, čiji sadržaj čine karakter, samodisciplina, samoodgovornost kao i odgovornost prema drugima. Kada detetu fosledno i sa ljubalju postavljamo ograničenja onda mu, na bezbedan način, zadovoljavamo potrebu i za stimulacijom i za prepoznavanjem. Doslednost u pridržavanju i poštovanju pravila omogućuje detetu da ono vremenom nauči da samo sebi postavlja pravila i da ima samodisciplinu kada je reč o pridržavanju istih. Dete prema kojem se odnosimo na gore navedene načine umeće da vrednuje i ceni sebe, a i druge.
S obzirom na to da sam zaposlena i obavljam poslove vaspitača u predškolskoj ustanovi, a upoznata sa BrainOBrain metodologijom i programom na kojoj je zasnovan rad u istom, ŽELIM DA PREPORUČIM SVAKOM RODITELJU PREDŠKOLSKOG DETETA OVAJ VID “UČENJA” KROZ IGRU.

Andrijana Perić