Dete u uzrastu od tri do četiri godine je pravi mali sunđer, uvek spremno za nova znanja i iskustva. Možda vam je poznata žalopojka nekih roditelja: “Nikako da prestane da pita zašto, kako, a svaki odgovor nosi još pet pitanja sa sobom.” A tek kad se pojave i ona neugodna pitanja, na koja nemaju odgovor ili zalaze u domen intime, roditelji se preznojavaju, izbegavaju ili prekidaju dete u nadi da će tome doći kraj.

Nažalost, čini se da kraj ispitivanju dođe tek kad krenu u školu. Iznenađuje i rastužuje činjenica da se tokom školovanja većina tih malih sunđera punih pitanja i interesa za sve, pretvori u mrzitelje učenja, kojima je škola, učenje, domaći, a posebno čitanje – teret i muka.

Deca ne postanu nezainteresovana i lenja sama od sebe. Oni to nauče. Čest problem je što su ocene postale same sebi cilj i to cilj koji nije detetov, već roditeljski, tako da dete nema osećaj da uči zbog sebe i postiže nešto za sebe, već da je to nešto što odrađuje za roditelje. Često svu odgovornost za učenje i školski uspeh roditelji, posebno tokom osnovne škole, preuzmu na sebe, tako da dete sve manje brine i razmišlja o tome, poučeno iskustvom – da to zapravo i nije njegova briga i da će roditelji to odraditi. Tako deca propuste da usvoje radne navike i preuzmu brigu o školi – što obično dođe na naplatu pri prelasku u srednju školu.

Stalno podsećanje dece na školske zadatke samo će im „kvariti“ raspoloženje, nepotrebno stvarati tenziju (i detetu i roditelju), a nije isključeno i da će se javiti otpor prema školi! Od roditeljskog pristupa i sposobnosti prilagođavanja zavisi da li će se u detetu razviti motivacija ili otpor prema učenju. Nije teško proceniti od čega će biti veće koristi, i za vas i za dete, pa hajde da vidimo kako to može da se uradi!

Kako učiti na zabavan način?

Matematika

Proces učenja više treba da bude izazov nego obaveza. Ako se npr. zadaci iz matematike predstave kao igra i još im se doda takmičarski duh, vaš cilj je ispunjen! Dete će vežbati to što treba, ali na način koji mu donosi element zabave i pozitivnu emociju. Idealno bi bilo da se ovo izvede kada je više dece u kući, ali u redu je da se pridruže i ostali ukućani.

 Pravila:

Koliko takmičara ima, toliko se zadataka radi! Uzmite zbirku zadataka i recite jednom od takmičara da zažmuri i prstom dodirne neki zadatak. Pročitajte ga i dajte npr. deset minuta za rešavanje. Ko prvi reši dobija 5 poena, drugi 4, treći 3… Važno je da svako dobije neki poen da bi sve vreme svi bili motivisani da rade. I tako redom, dok se ne obrne krug. Saberite poene i onaj ko ima najviše može, na primer, sutra prvi da bira zadatak otvorenih očiju, ili da postavlja pravila – npr. daje više ili manje vremena za rešavanje, bira teže zadatke (sa zvezdicom), dozvoljava ili ne upotrebu digitrona i slično. Dozvolite deci da prekinu kada ona to žele, jer ne zaboravite ovo je za njih igra! Tako održavate dobro raspoloženje i želju da ovo ponove.

Dozvolite detetu da samo izabere sveske, olovke i drugi materijal za školu kako biste ga dodatno motivisali da radi predložene aktivnosti.

 Predlog

Spremite istu „nagradu“ za sve učesnike – sladoled, kolače, čokoladu… Zapamtite, nagrada nije za motivaciju, posebno ne samo za „pobednika“! Ona je za održavanje pozitivne energije i emocije posle ove aktivnosti.

 Čitanje i učenje

Decu je zapravo najteže zainteresovati da počnu da čitaju neku lekciju (posebno ako je na stranici samo tekst bez slika), ali ako im se sadržaj dopadne onda nastavljaju do kraja.

 Savet

Budite mudri, prelistajte lekciju unapred, izaberite najzanimljiviji deo, i sačuvajte ga za pred kraj. Za njih izaberite deo gde ima dijaloga (ako je npr. tekst iz čitanke), ili neki drugi kraći (iz drugog predmeta), po jednu-dve rečenice! Što je dete mlađe, srazmerno treba da bude manje teksta…

Pravila

Podelite učesnicima „uloge“ ili svakom zadajte da određenim glasom pročita svoj deo (mogu i da odzvižduću, šapuću, pevuše, šta god). Biće im zabavno, smejaće se, takmičiti, što i jeste cilj. Kada se „probudi“ dobra energija, pročitajte im deo koji ste izabrali. Potrudite da se bude izražajno i zagonetno, da im privučete pažnju. Onda ih pitajte kako bi oni to ponovili, tačnije, šta su zapamtili. Pustite ih da glume, da se užive. Možda će neko hteti da nacrta to što je čuo! Neka ovo traje koliko deca žele, dok im je zabavno. Sutra malo podignite kriterijume – neka svako izabere svoj deo i pročita ga naglas kao npr. njegov omiljeni glumac, lik iz crtaća, najbolji drug ili drugarica…

Za one malo starije (devet i više godina), dovoljno je da im „ukažete“ poverenje da pročitaju deo iz knjige dok vi, na primer, perete voće i da vam ga onda prepričaju. Ovo možete i sa jednim detetom, ako ih nema više u okruženju. Na ovaj način „prenosite“ i poverenje i odgovornost na dete, a za njega je to i dalje zabava, a ne obaveza.

 Šta se dobija ovim pristupom?

Na ovaj način mi u stvari detetu dajemo mogućnost da uvidi da svi zadaci (i matematika i čitanje i učenje), mogu da se rade i kroz zabavu (koju prati dobra emocija). Što je jača pozitivna emocija u vezi tih aktivnosti, to će dete, u buduće, lakše i radije pristupiti zadacima.

Česta greška roditelja je da školi daju prevelik značaj. Decu svakodnevno pitaju što je bilo u školi, ali odgovori koje traže su isključivo usmereni na ocene i postignuć

e. A u školi se događa još mnogo toga, prijatelji, zaljubljivanja, odnosi s učiteljima, zanimljivi ili dosadni časovi… Tu su i igrice i događaji s vršnjacima izvan škole. Sve to bi deca rado pričala, ako bi ih roditelj saslušao sa zanimanjem i bez procenjivanja. Za održanje poverenja i

kvalitetnog odnosa s detetom važno je ne ispustiti iz vida da oni imaju još života i izvan škole i ocena. Nije uvek tačna roditeljska pretpostavka: “dobre ocene = sve je u redu”. Održati odnos poverenja s detetom, vođenje povremenih i naoko beznačajnih razgovora o igricama ili kasnije muzici i filmovima su put za zadržavanje poverenja koje će pomoći da dete dođe i kad bude bio potreban “ozbiljan” razgovor ili pomoć kad je u problemima. Slušajući te “obične” teme pokazujemo detetu da nam je stalo do njega i ono tako doživljava da je vredno, a da je roditelj zainteresovan za njega, pa će imati poverenja da dođe po pomoć kad bude stvarno važno.

Na Brainobrain časovima je uvek veselo, puno smeha, zabave, druženja ali i novih znanja. Učimo decu kako da uče i na koji način da najlakše završavaju svoje obaveze. Motivišemo ih da guraju napred i da ne nikad ne odustaju od svojih ciljeva.

Autor: Vušković Dragana, BrainOBrain edukator Višnjička banja