NLP ili Neuro-lingvističko programiranje je nauka koja se bavi proučavanjem ljudskog ponašanja. Veoma često se koristi u primenjenoj psihologiji i njegov značaj je danas izuzetno veliki.

Danas smo svedoci velike netrpeljivosti i netolerantnosti među decom školskog uzrasta. Deca različitog socijalnog statusa su međusobno otuđena jedna od drugih, gledaju se sa visine. Neophodno je decu od malih nogu učiti toleranciji i razvijanju empatije prema drugima. Jedan od najboljih načina za tako nešto su aktivnosti koje se sprovode u okviru NLP-a.

NLP potpomaže razvoju empatije i tolerancije

Stavovi o nekome i nečemu su proizvod različitih uverenja odnosno verovanja. NLP upravo zastupa uverenja koja potpomažu razvoj empatije i tolerancije. On uči decu da su sve osobe jedinstvene odnosno da svako treba da ceni svoju unikatnost i u odnosu na sebe i u odnosu na druge. Svaka individua odnosno pojedinac u sebi nosi sve potrebne resurse koji mu pomažu da uči o nečemu novom. Svako dete je u stanju da nauči nešto što je naučilo svako drugo dete. Ovo verovanje dovodi do poštovanja prema drugima, prema njihovim različitim mišljenjima, shvatanjima i stavovima. U procesu učenja o toleranciji i empatiji povratna informacija ima veoma važnu ulogu. Ona pojačava uverenje deteta da bude empatično, tolerantno i da poštuje drugu decu takvu kakva jesu. Prilikom učenja o empatiji i tolerantnosti veliku ulogu, možda i presudnu, ima verovanje da osobe sa najvećom fleksibilnošću u mišljenju i ponašanju imaju najveći uticaj. U životu dece ne ide uvek onako kako su ona planirala tako da moraju da se prilagode na nove situacije, ljude i okolnosti. Da budu puni razumevanja i da su spremni da naprave kompromise.

 Putem NLP-a deca se uče da stvarnost shvataju onakvu kakva je, bez lažne slike o njoj. Uče se da prihvataju ljude iz te realnosti, sa svim njihovim vrlinama i manama. U svetu u kome egzistiraja, deca se uče da koriste različite načine za rešavanje problema i tom prilikom se vode verovanjem da je svaki problem rešiv, odnosno da problem ne postoji nego da je to situacija koja se može razrešiti.

Uzimajući u obzir sve što je prethodno navedeno, NLP ima krucijalan uticaj na razvoj dece, njihovih verovanja, stavova i shvatanja a sve to kasnije utiče na bihevioralnu stranu ličnosti. Može se slobodno reći da NLP predstavlja jednu veoma važnu sponu između deteta kao individue i deteta kao ličnosti u društvu sadašnjosti. A u isto vreme ga sprema za život budućnosti gde će tolerancija i empatičnost dobiti na još većem značaju nego što ga trenutno imaju. Međutim dete će biti spremno za takvo društvo. Samom spremnošću sprečiće se međugenaracijski jaz i nastaviće se negovanje intergeneracijske tolerantnosti i poštovanja.

Autor: Novak Stanišić, Ma pedagog i BrainOBrain edukator u Novom Sadu, Školarko