Pored toliko mogućnosti koje nudi 21. vek, tehnologija koja omogućava da sve saznate i budete na bilo kom mestu u svetu, kao i nezamislivost domaćinstva bez interneta, dosada i dalje uspeva da se izbori sa svim izazovima i da mori veliki broj tinejdžera.

Ali, dosada, koliko god da zvuči čudno, može biti i jeste pozitivna stvar.

Iz nje se rađa kreativnost.

Mnogi se dosade plaše. Roditelji, čijoj je deci dosadno, pogotovo. Dosada izaziva nelagodu ali isto tako izaziva naš mozak da radi i da dođe do razrešenja problema. Nemogućnost rešavanja dosade može u budućnosti dovesti do smanjenja praga tolerancije i povećati frustraciju kod dece.

Međutim, živimo u doba tehnologije koja je toliko ušla u upotrebu da se sa prvim otvaranjem očiju prvo latimo telefona. Kako mi odrasli, tako naravno i deca, koji dosta uče po modelu našeg ponašanja. Takođe se neretko susrećemo da roditelji od malena deci daju telefon kako bi ih smirili u restoranu, kod kuće…

Sve to ostavlja dugotrajne posledice. Kasnije, kada postanu tinejdžeri njihov način rešenja dosade biće isključivo posezanje za telefonom, što ćemo se složiti i jeste slučaj kod velikog broja dece.

Upotreba tehnologije je, dodatno, smanjila mogućnost da deca u kasnijem tinejdžerskom dobu puste svoj mozak da se izbavi iz dosade i samim tim su u nemogućnosti da stvore kreativna rešenja. Zato je potrebno da roditelji od malena nauče decu kako se izboriti sa dosadom, ali ne tako što će im reći šta da rade u tom trenutku ili im dati telefon da ih smire nego im dati smernice kako da svoje želje i potrebe zadovolje na najadekvatniji način.

Naravno nije svaka upotreba tehnologije loša. Postoji toliko aplikacija i mogućnosti koje, ukoliko se adekvatno koriste takođe mogu biti dobro rešenje za dosadu.

To su:

• aplikacije za učenje ili vežbanje stranih jezika.
• aplikacije za obilazak nekih od svetskih muzeja i galerija.
• aplikacije koje imaju veliki izbor knjiga i stripova koje se mogu čitati na telefonu, tabletu..

Ali isto tako i izazovi koje možete sprovoditi sa svojom decom:

• Organizujte vikend bez interneta u prirodi.
• Čitanje knjige o gradu u kome živite i obilazak mesta koje su opisane u knjizi (dobar primer jesu knjige autora Nenada Novak Stefanovića “Vodič kroz ljubavnu istoriju Beograda” i “Beograd kroz ključaonice 100 kuća”).
• Bioskop kod kuće.
• Zajedničko učenje stranih jezika, neka vaši tinejdžeri budu učitelji.
• Zamenite uloge na jedan dan, neka deca budu roditelji, a roditelji deca.
• Društvene igre kojih danas ima u velikom broju.
• Odlazak u pozorište, postoje predstave koje iako za odrasle mogu gledati tinejdžeri, pogotovo ako ih tema predstave inače zanima.
• Odlazak u muzeje -svake poslednje subote u mesecu je slobodan ulaz za sve muzeje grada Beograda.
• Svake nedelje u mesecu je besplatan ulaz u Narodni muzej za koji je svakako potrebno odvojiti više dana.
• Odlazak na sportski događaj.

Tinejdžersko doba je možda najteži period kako za decu tako i za roditelje. Zato je potrebno posvetiti im vreme i na adekvatan način odgovarati na njihove potrebe.

Ovakvim primerima ćete deci dati moguće rešenje kako organizovati slobodno vreme na kreativan način, a ujedno i razviti im zdravi takmičarski duh, potrebu za pronalaženjem novog i lepog sadržaja, osećaj pozitivne atmosfere u kući, pripadanje porodici, osećaj i da se za ostale probleme i rešenja istih mogu obratiti vama.