Rad od kuće proširilo je svoje vidike za vreme i nakon pandemije. Tada je postalo moguće mnoge poslove prebaciti u opuštenije i manje formalnije okruženje, a da kvalitet rada ne ispašta. 

U svetu, pogotovu na Zapadu, u zemljama kao što su: SAD, Kanada, Engleska, Australija, homeschooling je koncept koji je popularno raširen i zakonski regulisan. Školovanje kod kuće postaje produktivna alternativa formalnom školskom obrazovanju u školama, a motivacije tih roditelja su različite: nezadovoljstvo školskim ustanovama ili obrazovnim sistemom, strah za bezbednost dece, moralno i versko učenje kao važan faktor u obrazovanju i vaspitanju. 

Koliko je ovakav koncept dozvoljen u Srbiji i pod kojim uslovima je prilagođen našem formalnom obrazovanju? U nastavku teksta smo se potrudili da damo odgovore na mnoga pitanja koja se javljaju sa ovom škakljivom temom.

Obrazovanje od kuće briše granice i meša rituale

Ono što će i upućeni i neupućeni u ovakav vid obrazovanja i vaspitanja istaći da zasigurno biva ugroženo je faktor socijalizacije, koji stoji tik uz obrazovanje i vaspitanje na lestvici vrednosti. Svakom detetu polazak u prvi razred predstavlja nešto novo i izazovno, a prati ga mnoštvo propratnih rituala koje to iskustvo dodatno ulepšava: kupovina školske torbe i svezaka sa junacima iz omiljenih crtaća, novih patika za dečake, lepršavih haljinica za devojčice, raznobojne kutijice u kojima će novopečeni đaci moći da ponesu svoje užine.

I svake godine ti rituali se ponavljaju i to olakšava prelaz iz dvorišta u školske klupe i prilagođavanje učenika. A tu su i drugari i galama, vriska i jurnjava na velikom odmoru, tu su priče posle škole i sedenje u parku, tu je i produženi boravak kako bi se sve obaveze raščistile i dete otišlo rasterećeno kući.

Kada se nastavni čas prebaci sa školske klupe na veliki trpezarijski sto na kome dete i uči i ručava i igra se, postavlja se pitanje da li je tom detetu komfornije i opuštenije da u takvom okruženju uči ili to narušava njegovu radnu disciplinu?

Pod kojim uslovima se može organizovati nastava od kuće

Na osnovu Pravilnika o uslovima i načinu vrednovanja nastave kod kuće za učenike osnovne škole nastava kod kuće može biti organizovana kao poseban oblik rada. Nastava i drugi oblici organizovanog rada se mogu realizovati po pravilu individualno, ali i u grupi i odeljenju. Roditelj ima pravo da detetu omogući sticanje osnovnog obrazovanja i vaspitanja kod kuće. 

Troškove obrazovanja kod kuće za svoje dete obezbeđuje roditelj. Oni podrazumevaju: 

• troškove redovne nastave 
• troškove dopunske, dodatne i pripremne nastave 
• troškove obrazaca evidencije i javnih isprava

Pravo na obrazovanje kod kuće imaju učenici svih razreda, izuzev prvog i osmog – završnog razreda koje se tiče osnovnog obrazovanja i vaspitanja.

Koji učenik ima pravo na nastavu u kućnim uslovima? Na osnovu člana 6, pravo na ovakav vid obrazovanja ima učenik koji je:

• aktivan sportista
• učenik muzičke i baletske škole
• s boravkom u mestu gde je loša infrastruktura, što otežava dolazak u školu (naročito u zimskom periodu)
• zbog poslovnih obaveza roditelja privremeno u inostranstvu

Po pravilu, nastava od kuće se realizuje tokom cele školske godine, ali je moguće dete uključiti u školsku nastavu i rad odeljenja, u dogovoru sa direktorom škole.

U skladu sa članom 7 Pravilnika, svaki roditelj je dužan da blagovremeno, do kraja tekuće nastavne godine, pismeno obavesti školu u koju je dete upisano o nameri da za svoje dete planira i organizuje obrazovanje kod kuće. On tako podnosi zahtev za odobrenje sticanja obrazovanja kod kuće tako što šalje kopiju dokumentacije koju je neophodno dostaviti da bi se dokazala potreba za organizovanjem kućne nastave (da li je dete aktivan sportista, učenik muzičke škole i slično).

Kako se nastava organizuje – oblici rada i organizacija

Nastavu organizuje roditelj u saradnji sa nastavnikom koji izvodi nastavu.

Nastavu kod kuće može da izvodi lice koje ispunjava uslove za nastavnika iz člana 7. stav 2. tačka 5. ovog pravilnika i koje nije zaposleno kao nastavnik u školi u koju je učenik upisan. 

Dozvoljeno je da učenik, ukoliko je to potrebno, odlazi na konsultacije kod svog školskog nastavnika (najkasnije 10 dana pre polaganja razrednog ispita). Na tim konsultacijama može prisustvovati i nastavnik koji je realizovao nastavu kod kuće.

Škola u koju je učenik ,,upisan’’ (ali ne pohađa) ipak nadgleda i prati rad svog đaka, tako što dobija evidenciju od lica koje izvodi nastavu. Dakle, kućni nastavnik je dužan da vodi evidenciju o ostvarivanju nastave kod kuće i da školi do 5. u mesecu dostavi mišljenje o praćenju i napredovanju, za prethodni mesec.

Učenik koji je savladao plan i program nastave, polaže razredni ispit pred komisijom koju organizuje direktor škole. Evidencija napretka učenika koju kućni nastavnik dostavlja je neizostavna pre polaganja završnog rada. 

Način i vreme polaganja ispita se uređuje u skladu sa opštim aktom škole. Učenik ima pravo da ponovo polaže ispit ukoliko padne. Ako se desi da i drugi put ne položi, onda on ponavlja razred i nastavlja obrazovanje i vaspitanje u školi.

Prednosti i mane ovakvog načina školovanja

U vaspitno-obrazovnom sistemu Republike Srbije mora da postoji dovoljno jak i opravdan razlog zašto se detetu uskraćuje školska klupa. Za gore navedene okolnosti iz člana 6, školovanje kod kuće je pogodno rešenje i može smanjiti stres kod deteta usled velikog broja obaveza ili čestih promena mesta boravka. 

Iako obrazovanje kod kuće pruža izrazito posvećen rad s pojedincem, gotovo mentorski rad, fleskibilan raspored i po želji usklađivanje radnog i slobodnog vremena, ono nosi i veliku odgovornost.

Ukoliko dete, budući ili već postojeći učenik, samovoljom roditeljia biva ,,zadržano’’ kod kuće zbog nekih ličnih razloga, stavova i uverenja, onda celokpuni socijalni život tog deteta preti da bude narušen. 

Držati dete pod staklenim zvonom nije rešenje da bi ono što duže ostalo zaštićeno. Suština je da treba pažljivo pratiti njegov razvoj i kako nove promene utiču na postupno formiranje njegove ličnosti, pa sve faze i nedaće strpljivo i pažljivo usmeriti razgovorom, konstruktivnom kritikom i čistom podrškom.