Najveći problem sa kojim se suočava današnje društvo je briga za životnu sredinu.

Industrijalizacija, povećana proizvodnja i neracionalno trošenje prirodnih resursa faktori su koji su doveli do narušavanja prirodnog okruženja, a samim tim i kvaliteta života svih živih vrsta na planeti Zemlji.

Najizraženiji primeri, koje možemo primetiti u svakodnevnom životu, jesu: promena klimatkih uslova, povećana koncentracija štetnih gasova u atmosferi, koja dovodi i do povećanog zračenja, opšteg zagađenja,nastalog usled seče šuma, nekontrolisanirast indutrijskih i potrošačkih deponija otpada, zbog kojih pate i nestaju žive vrste na planeti.

Kao i svaki zatvoreni sistem, ili organizam, ekosistem Zemljine kugle je u savršenom skladu i potpuno je samoodrživ. Biljne i životinjske vrste su evolutivno predodređene da prate sezone kiše, sunca, snega, suše, vetra, dana, noći, kao i manje uticajnih faktora koji utiču na njihov razvoj, rast i reprodukciju, komunikaciju među vrstama i odnose u lancu ishrane. Pčele pomažu biljkama da se opraše i začnu plod tokom cvetanja; životinje jedu plodove i raznose koštice i semenke po prirodi, sejući useve; šume štite, hrane i leče životinjske vrste nastanjene u šumama; mesožderi se hrane biljojedima; već milenijumima čovek kultiviše biljojede u ograničenim uslovima, gaji ih radi ishrane.

Tokom industrijske revolucije koja je otpočela svoj vek pre oko dvesta godina, a doživela kulminaciju, u poslednjih sedamdeset, sa tehnološkom revolucijom, uslovi za život živih vrsta, kao i čovečanstva, se u mnogome promenio. Ljudski i životinjski organizam nisu u stanju da se potpuno efikasno prilagode na nesrazmerno povećanje štetnih materija u okolini, pa dolazi do otežanja funkcionisanja fiziološkog sistema, a nekada i trovanja, koje zahteva lekarsku intervenciju. U nekim delovima Azije, gde je zagađenje mnogostruko veće od dozvoljenog, populacija je primorana da svakodnevno nosi gas ili zaštitne maske na svome licu. Nedavno je zabeleženo da se u Pacifičkom okeanu, između Azije i Severne Amerike, formiralo ostrvo otpada (plastičnih flaša, kesa, kanti…) koje svojom površinom prevazilazi veličinu Republike Francuske. Još uvek se nije pronašlo rešenje koje može brzo i potpuno delotvorno rešiti toliku deponiju. Zbog povećane potrebe za industrijskom hranom koja se kupuje u megamarketima, proizvođači pristupaju različitim rešenjima koja stimulišu rast i povećanje prinosa industrijske hrane. Jedan od najčešćih pristupa je korišćenje hemikalija-pesticida, koji direktno narušavaju kvalitet hrane, a posle se deponuju u zemljištu i u dubinama – u prirodnim izvorištima pijaće vode. Genetski modifikovana hrana nepovoljno utiče na ljudski organizam, a što je još i vidljivije, utiče negativno na zemljište na kojem je uzgojena, tako da na njemu ništa drugo nije moguće saditi osim GMO. Zbog nesrazmerne seče šuma smanjuje se prirodna koncentracija kiseonika u atmosferi, a kiseonik je potreban skoro svakom živom biću iz životinjskog sveta da bi živelo i funkcionisalo. Kiseonik preko pluća dolazi do krvotoka, a onda dalje do mozga, kojim se on hrani. Kiseonik je vrlo važan element za funkcionisanje našeg tela. Nedostatak kiseonika u prirodnom okruženju dovodi do umaranja, trovanja drugim gasovima i razvoja mnogih bolesti, poput maligniteta.

Sasvim je moguće zaključiti da svako od nas svojim svakodnevnim postupcima, osim kvaliteta ličnog života, unapređuje ili narušava kvalitet života svih vrsta u prirodnom okruženju. Jedan od najboljih pristupa rešenju svakog problema, pa i problema zagađenja kao i očuvanja prirodnog okruženja, svakako jeste prevencija.

Svako, bilo pojedinac ili radni kolektiv, mora da pazi na svoje postupke. Tako što se otpad odlaže na mesto označeno od komunalne službe, a ne na zelenu površinu ili beton, reku, smanjuje se mogućnost od zagađenja ekosistema. Uz savremenu tehnologiju i postrojenja za reciklažu, možemo obraditi svaki otpad proizvodeći od njega novu sirovinu koja se može koristiti večito, samim tim smanjiti i kontrolisati količinu štetnih materija u okruženju, učiniti svoju okolinu zdravijom i lepšom. Štetne gasove, koji se oslobađaju prilikom proizvodnje, ekološki osvešćene fabrike filtriraju i te materije, koje u filterima ostaju, kasnije hemijski obrađuju i razgrađuju.

Predmet izučavanja ekologije je živo biće, njegova interakcija sa životnom sredinom i sa drugim bićima, kao i proučavanje zaštite životnog okruženja. Ekološka svest je trenutno jedno od najaktuelnijih pitanja, kome je potrebna puna pažnja u narednom periodu rešavanja problema zagađenja i očišćenja.

Ono što možemo uraditi sami, menjajući naš odnos prema prirodnom okruženju, je bogatstvo, koje će ceniti ceo živi svet danas i u budućnosti. Ono što je lako za svakog od nas, danas, učinimo da bude lako za sve one koji za nama dolaze i sutra. Volimo i cenimo svoje prirodno okruženje. Pomozimo Ekologiju.

Autor : Gorana Stojanović, dipl. spec. pedagog i BrainOBrain edukator