Vaskrs se smatra najvećim hrišćanskim praznikom koji proslavlja Isusov povratak u život – vaskrsenje. Vaskrs je i najradosniji hrišćanski praznik. Na ovo verovanje utiče versko značenje ovog praznika, osećaj zajedništva, ljubavi, praštanja, nade koji nam svima govori da je ljubav jača i od smrti!

Događaj Hristovog vaskrsnuća je temelj naših slavlja i izvor naših nada. Ovaj praznik pokazuje koliko je ljubav važna i snažna u našim odnosima. Ona se ogleda u prijateljskim, ljubavnim, bračnim i porodičnim vezama.

U godinama iza nas, svi smo svedoci koliko porodica trpi kroz savremen način života. Roditelji sve manje vremena imaju da se posvete deci zbog stalne borbe za egzistenciju i obezbeđivanje materijalnih vrednosti koju porodicu na prvi pogled čine čvrstoim i sigurnom.

A da li materijalno je zaista to što čini porodicu sigurnim utočištem?

Pokušajte da se prisetite svoga detinjstva. Opustite se. Duboko udahnite. Setite se sebe kada ste imali četiri, pet, deset godina. Čega se najradije sećate?  Da li se sećate sređene kuće, baš svih igračaka sa kojima ste se igrali, raznih pokolna koje ste dobijali, odeće i obuće koje ste nosili – ili su pak najlepše uspomene vezane za porodična okupljanja, atmosferu koja je tada vladala, igru sa roditeljima, braćom, sestrama i prijateljima, grljenja i milovanja pred spavanje…

Porodica, po svojoj prirodi, spašava čoveka i društvo od opasnosti da se sve svede na materijalno. Bračno i porodično zajedništvo se temelji ne samo na trgovini, već i na darivanju, ne na količini novca, već na snazi ljubavi i poverenja. Porodica je temelj i snažni pokretač društva, najisplativije ulaganje i najvrednije bogatstvo humanog, zdravog i uspešnog društva.

Kažu da ukoliko želite da uništite jedan narod ili civilizaciju na raspolaganju su vam tri načina:

• Uništite porodicu
• Uništite vaspitanje i obrazovanje
• Obezvredite nacionalne uzore

Šta mislite, koliko naš „savremeni“ i  „urbani“  život pomaže na ovom putu?

Da znam, mnogi će reći – od nečega mora da se živi. Ne možemo živeti od ljubavi i lepih reči. Naravno, apsolutno se slažem sa ovim. Pitanje se postavlja – šta se dešava kada se dođe kući? Kako provodimo to svoje slobodno vreme. Koliko ste puta uhvatili sebe da iako ste svi porodično na okupu, svi gledaju u svoje smart telefone, ili im se pogledi gube u nekoj verziji telenovela – meksičkih i indijskih ranije, a sada turskih ili raznoraznih rijaliti programa. Kako ono malo slobodnog vremena koje imate provodite i vi i vaša deca? Kakve odnose tako stvarate? Kolika otuđenost se pravi?

Vaskrs je praznik koji slavi ljubav prema bližnjima, mir, oprost, veru u život i ono što nam on donosi.

U tom smislu, hajde da svi zajedno napravimo prve korake kako bi bili bliži sa svojom porodicom, kako bi uspostavili prisnije odnose poverenja i ljubavi.

Vremena su u najmanju ruku izazovna u svakom pogledu. Al kako glasi ona izreka: Ko hoće nađe način, a ko neće nađe izgovor.  Nemojte birati izgovore. Batalite sve druge stvari i posvetite svoje slobodno vreme svojim najmilijima – to je najveća investicija koju možete učiniti i za vas i za njih. Posvećivanjem svog slobodnog vremena, vi im dajete svoj život  – a to je vrednost iznad svih vrednosti.

Pronađite veze sa svojom porodicom koje su se izgubile u brzini života i moru komercijalnih vrednosti koje nam se nameću.

Ovo je vreme za radost i toplinu u srcu. Ostavi brige, probleme, pretpostavke, nerazumevanja, nestrpljenja, nervozu ispred vrata. Ovo je vreme sreće što smo nečija deca, nečiji roditelji, nekome najdraži. Ovo je vreme za osmeh, lepe reči, zagrljaje. Za male i velike ruke oko vrata. Za zahvalnost za toplu sobu, za vedre glasove koji te čekaju kada se vratiš kući.

Dr Katarina Stojanović, BrainOBrain edukator