Blog
Vaskrs – jeste li znali da….
Farbanje jaja za Vaskrs jedna je od najlepših tradicija koja potiče još iz paganskih vremena. Jaja su simbol proleća i ponovnog rođenja koje dolazi nakon dugih zimskih meseci.
Farbanje jaja jednako je zabavno i deci i nama odraslima. Dok se svi zajedno zabavljamo na našim BrainOBrain kreativnim vaskršnjim radionicama, delimo sa decom kroz priče pune mašte i saznanja koja se baš i ne uče u školama. Pričamo im o raznim zanimljivostima koja se kriju iza običaja koje činimo za najveći i najradosniji hrišćanski praznik.
Ovim putem ćemo to podeliti i sa vama, drači naši čitaoci.
Farbanje jaja
Na Veliki petak se farabaju jaja. Većina nas želi da jaja izgledaju što originalnije povučeni raznoraznim sadržajima koje viđamo na društvenim mrežama. Iako je tradicionalno da se jaja boje crvenom bojom i to najčešće u lukovici – neretko mnogi od nas će bojiti jaja raznim bojama, dodavati kristale, šljokice, dekupaž….Neki od nas će stavljati i u korpice koje drže zečevi.
Zašto se farbaju Vaskršnja jaja?
Tradicija farbanja jaja veoma je stara i potiče iz prethrišćanskog perioda, dakle još i pre Hrista i njegovog stradanja. Naime, jaja su odvajkada bila simbol rađanja i pobede nad smrću – kada se ljuska slomi, iz jajeta izlazi novi život.
U kontekstu Vaskrsa, bojenje jaja se prvi put pominju u 12. a u Srbiji u 16. veku.
Postoje mnoga narodna predanja o vezi sa ovim običajem. Jedno od njih, govori o stražarima koji su čuvali Hristov grob i tu jeli pečenu kokošku. Jedan od njih se stalno plašio da bi Hrist mogao da oživi, zbog čega su ga drugi stalno ismevali. U jednom trenutku su mu rekli da će se to dogoditi kada pečena kokoška koju su jeli poleti i snese crveno jaje. Tog trenutka, to se i desilo, a Hrist se uzdigao i poleteo ka nebu.
Po drugoj priči, farbanje jaja se vezuje za legendu o Mariji Magdaleni. Ona je došla u Rim da propoveda Hristovo Jevanđelje i stigla je i do cara Tiberija kome je na poklon donela korpu jaja. Car nije verovao u Hristovo vaskrsenje i rekao je da bi to bilo, kao kad bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: “Hristos Vaskrse”, a sva jaja u korpi postala su crvena.
Ipak, postoje i legende koje čin farbanja jaja vezuju za događaje pre Hristovog vaskrsenja. Jedna stara priča kaže da je ispod krsta na Golgoti, na kojem je razapet Hrist, bilo grličino gnezdo. Krv je poprskala jaja u gnezdu i obojila ih crvenom bojom, pa od tada hrišćani obeležavaju dan Hristovog stradanja farbanjem crvenih jaja.
U nekim delovima Šumadije, stari pričaju priču o ženama koje su bojenjem jaja spasle Isusu život od vojnika koji su ga jurili. One su videle Hrista kako beži pa su, da bi omele gonioce, brzo ofarbale i išarale jaja. Vojnici su zastali u čudu jer nikada ranije nisu videli takav običaj, a Isus je pobegao. Bog ih je tada blagoslovio, pa se jaja od tog dana farbaju.
Bilo kako bilo, simbolika svih priča je ista – jaja se na Veliki petak farbaju u spomen na nevino prolivenu krv i vaskrsenje Hristovo.
Zašto uskršnji zec, a ne uskršnja kokoška?
Iako bi mnogo logičnije bilo da uz uskršnja jaja “ide” i uskršnja kokoška, na ovaj praznik jaja “nosi” zec.
Iako ova životinja nema nikakve veze sa crkvom, pa ni sa vaskrslim Isusom, poslednjih decenija je postala najprepoznatljiviji simbol Vaskrsa, čak i u našim krajevima. Odakle zec u čitavoj priči?
Zeca možda nema u Bibliji, ali su zato paganska verovanja prepuna priča o njemu. Izvorni “uskršnji zeka” simbol je plodnosti i ponovnog rađanja.
Njegovo spajanje sa jajima i Vaskrsom verovano se odigralo početkom XVI veka u Nemačkoj gde postoje zapisi o tome koliko su deca željno iščekivala dolazak “Oschter Haws-a” – zeca koji na uskršnje jutro polaže obojena jaja u gnezda.
Ovaj običaj nemački doseljenici preneli su u Ameriku početkom XIX veka, a globalizacija, masovna kultura i industija zabave su poslednjih decenija učinili ostalo – “Oschter Haws”, “Easter Bunny”, ili Uskršnji Zeka, postao je tako najveći komercijalni simbol Uskrsa.
I tako naši mali i veliki mališani, dok seckaju, boje i lepe raznorazne džidžbiže na uskršnja jaja slušaju interesantne priče koje im bude maštu. Često naši polaznici i sami dobiju zadatak da urade istraživanje i ispričaju svojim drugarima iz BoB klupe šta su saznali i naučili o ovom, ali i o svim drugim praznicima i verovanjima koja obeležavamo!
Za decu koja znanjem, ljubavlju, tolerancijom i dobrotom menjaju svet !