Peti razred predstavlja za decu prelazni period iz više razloga. Prelazi se iz detinjstva u svet odraslih, u školi se prelazi sa razrednog na predmetni sistem, deca se upoznaju sa nekim novim životnim situacijama i događajima koji na njih mogu uticati na najrazličitije načine.  Zato se i ovaj period često naziva kritičnim periodom za razvoj svakog dečaka ili devojčice.

U periodu oko 11. godine deca ulazi u pubertet. To je period kada deca polako postaju svesna sebe, kada se više posvećuju svetu koji ih okružuje i taj isti svet kritički promišljaju. Tada dolazi i do niza promena  i u fizičkom i u kognitivno –bihejvioralnom aspektu. U fizičkom smislu kod dečaka i devojčica  se pojavljuje maljavost na pojedinim delovima tela, dolazi do mutacije glasa itd. U kognitivno-bihejvioralnoj sferi dolazi do interesovanja za međusobnu interakciju sa drugim ljudima, za kritičko promišljanje svega što nas okružuje, za sukobljavanje za autoritetima i interesovanje za određene životne stilove i načine života. Period oko 11. godine se poklapa i sa polaskom u 5. razred osnovne škole. Deca na tom uzrastu često imaju potrebu za intenzivnijim druženjem sa svojim vršnjacima, pojavljuje se polako interesovanje za suprotan pol i interakciju sa njim. Ovde takođe dolazi i do pojave neprilagođenog ponašanja usled sukoba sa autoritetima koje predstavljaju roditelji ili nastavnici. Ti sukobi mogu biti usled nepoštovanja odnosno zbog kršenja određenih normi ponašanja koje je društvo propisalo, zatim usled neprilagođavanja određenim životnim okolnostima (selidba, smrt drage osobe, razvod roditelja).

U školi mnogi petaci imaju problema da se naviknu na novi sistem rada. Nema više te sigurnosti koja je postojala kod učiteljice i period adaptacije na nove predmete i nastavnike često nije lak i ume da bude veoma turbulentan. Deca se još više zanimaju za određenje vannastavne aktivnosti kako bi stekla neki društveni ugled i podigla svoju sliku u očima onih kojima je do toga stalo. U te vannastavne aktivnosti spada i Brainobrain. Zahvaljujući tom programu imao sam prilke da radim sa učenicma ovog uzrasta koji su bili veoma otvoreni da pričaju o svojim, “najtežim” životnim problemima. Na našim časovima mi smo dosta diskutovali o različitim životnim nedoumicama, situacijama, verovanjima i ciljevima. Sve smo to radili kroz Neurolingvističko programiranje koje je upravo dalo tu slobodu našim petacima da budu ono što oni žele. Da dobiju poštovanje i prostor da iskažu svoje mišljenje, da budu saslušani bez osuđivanja i stvaranja predrasuda. Kroz ove razgovore i mi edukatori smo imali prilike da se vratimo 20 godina unazad, da budemo ponovo mladi, da se ponovo prisetimo kako je bilo kada smo mi bili 5.razred. Mi smo tada želeli da rešimo svetske probleme, da delujemo globalno a nismo znali ni lokalne probleme da rešimo.

Odrasli pre svega treba da budu tu za svoju decu. Da ih saslušaju i razumeju, da im pomognu i da ih podstaknu da iznose svoje mišljenje, ideje, shvatanja, stavove i da ih nikada ne osuđuju. Time će steći poverenje svojih petaka već na početku tog kriznog perioda, a to nije nimalo lako i trebalo bi da se uvede Nobelova nagrada za sve roditelje koji na pravi način uspeju da vaspitaju svoju decu, a da to nema nikakve posledice u pubertetu.

Autor: Novak Stanišić, edukator Brainobrain Školarko Novi Sad