Samokontrola može da se definiše na više načina, kao jaka volja, samodisciplina i savesnost. Bez obrira koja je definicija, samokontrola u suštini predstavlja sposobnost da se kontrolišemo.

Koliko smo sposobni da kontrolišemo sopstvene emocije? Da li možemo da potisnemo svoje nagone i da odolimo zadovoljstvu?

Odgovor na ova pitanja zavisi od starosti i razvoja ličnosti. Mala deca nemaju samokontrolu kao odrasli. Samokontrola se razvija sa godinama, a najveće promene se dešavaju u periodu između treće i sedme godine života. Istraživanja pokazuju da deca koja imaju problem sa samokontrolom imaju veće sklonosti ka problematičnom i agresivnom ponašanju i postoji veća šansa da će tokom života postati depresivni.

SAMOKONTROLA KOD ŠKOLSKE DECE

U učionici je deci potrebna koncentracija kako bi mogla da prate predavanja, da slede uputstva i zato je samokontrola u školi mnogo važna.

Istraživanja potvrđuju ovu ideju. Deca koja idu u predškolsko razvijaju bolje komunikacione veštine, a kada krenu u školu razvijaju bolje akademske veštine kroz godine, imaju bogatiji rečnik, postižu bolje rezultate na testovima.

KAKO DA SE POSTIGNE SAMOKONTROLA KOD DECE?

Bihejvioralni genetičari su otkrili da postoji jaka veza između određenih gena i impulsivnog ponašanja, tako da izgleda da su problemi sa pažnjom nasledni.

Možda je samodisciplina porodični problem, ili ga imate, ili ga nemate. Ali, postoji dobar razlog da se odbace ovakve ideje. Samo zato što postoji genetska osnova za impulsivnost ili samokontrolu ne mora da znači da to ne može da se menja. Eksperimentalna istraživanja pokazuju da roditelji i nastavnici mogu da utiču na razvoj samokontrole.

IGRAJTE IGRE KOJE POMAŽU DECI DA VEŽBAJU SAMOKONTROLU

Svaki put kada deca igraju igre koje su kontrolisane određenim pravilima, podstaknuta su da razvijaju samokontrolu. Na primer igra „Crveno svetlo, zeleno svetlo“, u kojoj, kada dete čuje „zeleno svetlo“ ulazi u prostoriju, a kada čuje „crveno svetlo“ mora da se zaustavi. U ovom obliku igra sledi određena pravila.

Ako se promene pravila i ako se na „crveno“ kreće, a na „zeleno“ zaustavlja, deca će morati  više da se skoncentrišu i da pokažu veći stepen samokontrole.

PODSTICANJE KONSTRUKTIVNOG PRISTUPA PROBLEMIMA

Većina ljudi misli da su inteligencija i talenat darovi koje smo nasledili i da na njima ne može da se radi kako bi postali bolji. Kada razmišljamo na takav način, bespomoćni smo, nemamo razlog da se trudimo i otkazujemo se.

S druge strane, ljudi koji misle da se trudom mogu oblikovati talenat i inteligencija, uporni su i usmereni su na savladavanje izazova, učeći na greškama.

EMOTIVNI TRENING

Odrasli različito reaguju na negativne emocije, koje pokazuju njihova deca. Često se dešava da im roditelji govore da nemaju razlog da budu tužni i da prestanu da plaču. Ovaj pristup nije od pomoći, zato što ne uči decu kako da upravljaju svojim emocijama. Za decu je korisno kada razgovaraju sa roditeljima o njihovim osećanjima, kada na konstruktivni način razgovaraju kako da se suoče sa unutrašnjim problemima. Ovo se zove emotivni trening. Dokazano je da je emotivni trening povezan sa boljim rezultatima kod dece kada je u pitanju samokontrola.