Neadekvatno odlaganje otpada je najveći uzročnik zagađenja okoline. Može se reći da nije problem u samom otpadu, nego u njegovom odlaganju. Pošto su sve te materije koje se nalaze u otpadu, već nekada bile u prirodnom okruženju, bitno je da se u okružanje vraćaju u što izvornijem obliku, obrađene i razgradive.

Sam otpad može biti organskog i sintetičkog sastava. Organski otpad je potpuno biorazgradiv i najbezbednija je vrsta otpada, koji ne zahteva specijalan tretman, u smislu tehnološkog tretiranja. Ipak, u nekim slučajevima postoji opasnost od širenja zaraze, u slučaju neadekvatnog odlaganja veće količine takvog otpada (kuga, tifus…).

Što se tiče sintetičkog i industrijskog otpada njegova razgradnja u prirodi traje znatno duže, čak i nekoliko desetina hiljada godina. U slučaju da je koncentracija takvog otpada na jednom mestu velika, materije koje proizilaze iz tog otpada natapaju zemljište, čineći ga otrovnim, i te materije se šire po čitavoj okolini podzemnim vodama, čineći, na taj način i pijaću vodu zagađenom. U takvu vrstu sintetičkog otpada spada plastika sa ambalaže prehrambenih proizvoda, aluminijumska ambalaža prehrambenih proizvoda, sanitarija i kozmetike, zastareli delovi mašina, kućnih aparata (veš mašine, šporeti, frižideri, mikrotalasne pećnice i ostala bela tehnika), elektronski otpad (kompjuteri, televizori, mobilni telefoni), baterije…

U eri hiperprodukcije otpad se uvećava velikom brzinom, zato što podrazumeva češću potrošnju, a samim tim nizak kvalitet prizvedenih uređaja. Uređaji se često kvare, a otpadi se pune velikom brzinom. Kada je u pitanju sadržaj sintetičkog i industrijskog otpada, pozitivna strana je da se on skoro uvek može iskoristiti kao sirovina i kroz reprodukciju se može vratiti kao deo potpuno novog proizvoda na tržištu.

U svakoj ekonomski jakoj i ekološki osvešćenoj državi postoji sistem odlaganja i razvrstavanja sintetičkog otpada, kao i organskog. Kada se proces razvrstavanja završi, taj otpad se, kao sirovina, spreman šalje fabrikama, koje ga upotrebe za proizvodnju.

U svetu, a i ponegde kod nas, postoje posebni kontejneri za razvrstavanje otpada, za papir, metal, staklo i plastiku, koji su posebno označeni simbolima i bojama.

Javno komunalno preduzeće, kod nas, i pored toga besplatno dostavlja na kućne adrese posebne kese za odlaganje plastike i papira, koje se odlažu pored običnih kontejnera. Polako, ali sigurno, Srbija ulazi u kulturu odvajanja i recikliranja otpada, koji se u novom dobu naziva sekundarnim sirovinama.

U odlaganju otpada se ogleda naša pojedinačna i kolektivna osvešćenost, koja nas čini civilizovanim i savremenim ljudima, koji razumeju razloge i rešenja, u skladu sa 21. vekom i budućnošću. Bez toga, kroz svoju nesvest, utičemo na stihiju zagađenja, koja mogu ugroziti i uništiti sav postojeći život na planeti. Hvala vam što mislite.

Autor:  Gorana Stojanović, dipl. specijalni pedagog i BrainOBrain edukator