Blog
Pet emisija i programa koji su obeležili moje detinjstvo
Živimo u savremenom dobu, dobu tehnike i tehnologije. Brzo se živi, svaki dan saznajemo nešto novo, svaki dan se nešto novo pronađe. Međutim postoji jedan izum koji je promenio živote ljudi iz korena. To je pronalazak televizora. Kao neko ko je odrastao 90-tih godina u staroj Jugoslaviji, ovaj izum je bio nešto sa čime sam se i ja upoznao od malih nogu. To „upoznavanje“ se odigravalo kroz različite dečije emisije i programe koji su se tada emitovali. Sadržaja za decu je bilo znatno više u poređenju sa današnjim programom koji u prvi plan stavlja sadržaje koji nisu uopšte prilagođeni deci. U tadašnjem dečijem programu su dominirale neke od emisija koje sa pravom danas nose kultni status.
KOCKA, KOCKA, KOCKICA
Većinu tadašnjeg programa je proizvela Televizija Beograd i njihov školski program. Jedna od takvih emisija je svakako i „Kocka, kocka, kockica“. Originalno nastala još 70-tih godina prošlog veka, ova emsija imala je za cilj da kroz dečju igru odgovori na što više dečjih pitanja. Voditelj emisije je bio Branko Milićević, među decom poznatiji kao Branko Kockica. On je deci kroz različite aktivnosti objašnjavao procese i pojave koje možemo pronaći u svetu koji nas okružuje, zatim značenja emocija, kao i manire lepog ponašanja. Ova emisija je postala poznata i po kolektivnom uzviku „tratatatira“ koji je Branko koristio dok je radio sa decom. Seriju je obeležila i pesma „U svetu postoji jedno carstvo“ koja se pojavljivala na uvodnoj i odjavnoj špici svake polučasovne epizode.
(preuzeto sa Noizz.rs)
MUZIČKI TOBOGAN
Gotovo da nema deteta, koje je odrastalo krajem 80-tih i u 90-tim, a da nije čulo za Minju Subotu i „Muzički tobogan“. Ova emisija je iznedrila mnoge kasnije naše popularne pevače i pevačice ali je isto tako svojim sadržajem održavala pažnju dece. Emisija je bila koncipirana tako da su se u njoj takmičila deca osnovnoškolskog uzrasta koja su reprezentovala svoje škole kroz različite muzičke igre i zadatke. Cilj je bio da se deca što više zabave i druže sa svojim vršnjacima iz drugih škola, da pokažu svoja znanja i umeća kroz različite discipline koje su im zadate. Neke od tih disciplina su bile da prepoznaju zagonetnu pesmu, da prepoznaju zagonetnog autora pesme, da crtežom prikažu pesmu, da urade najbolju imitaciju pesme itd. Pobednike je odlučivao stručni žiri koji je znao svako prikazano znanje i umenje da nagradi na pravi način. Umesto bodova u pravom smislu te reči dobijale su se loptice različitih boja koje su se nazivale „bambiji“. Pobednik je bila ona škola koja bi na kraju takmičenja sakupila najviše „bambija“. I u ovoj emisiji je postojala zvanična himna koju je znalo svako dete. To je bila „Pesma koja putuje svetom“ i za čije izvođenje je bio zadužen orkestar čuvenog Jovana Adamova.
(preuzeto sa youtube.com)
FAZONI I FORE
Ljubivoje Ršumović je poznati dečji pesnik i autor velikog broja knjiga za decu. Sredinom 80-tih je napravio emisiju koja i danas podseća mnoge roditelje na njihovo detinsjtvo. Emisija je nazvana „Fazone i fore“ i svoje premijerno emitovanje je imala na televiziji Novi Sad. Sadržaj emisije su činile različite rubrike namenjene deci (Draga Saveta, Raša Pronalazač,Sestro slatka, šta nam kaže Milka…) koje su realizovali iskusni pedagozi sa čelu sa čika Ršumom. U svakoj od ovih rubrika su učešće uzimala i deca. Oni su bili ili direktni realizotori rubrike ili su bili tu da postave neko pitanje, daju neki duhovit komentar ili da samo saslušaju neku zanimljivu priču, anegdotu ili zgodu. Kao i u prethodne dve emisije, ovde je takođe ostala upamćenja naslovna numera koju mnogi i danas pevuše. Ona govori o tome da „sunce ima pege, mesec ima bore, a da deca imaju fazone i fore…“. Početkom 2000-tih je urađen rimejk serije na čelu sa sinom od čika Ršuma ali i sa decom onih koji su nekada i sami bili „deca sa fazonima i forama“.
(preuzeto sa RTV.rs)
NA SLOVO NA SLOVO
U staroj Jugoslaviji gotovo da nema deteta koje nije gledalo doživljaje lutka Aćima i njegovog prijatelja Miće. Miću je portretisao naš čuveni glumac i pedagog Mića Tatić. Pored njega učešće su uzeli i Gabi Novak, Pavle Ninčić i ostali poznati i nepoznati pevači i glumci koji su naše detinjstvo i odrastanje učili lepšim i bezbrižnijim. Iako nisam bio ni rođen kada je premijerno emitovana, emisija „Na slovo, na slovo“ zauzima veoma važno mesto u mom odrastanju. Putem ove emisije sam naučio slova, saznao za mnoge reči a i upoznao zanimljive likove iz „sveta slova“ gde mi je ubedljivo i bez premca u sećanju ostao Ostoja. U pitanju je bio lik koji je na svako postavljeno pitanje davao odgovor koji je počinjao na slovo „O“. Za mlađe generacije je urađen rimejk emisije koji je stekao solidnu popularnost ali ni izbliza kao original.
(preuzeto sa Imdb.com)
Za sve ljubitelje životinja u školskom programu je postojala emisija nazvana „Zooteka“. Koncept emisije je bio takav da su se dve grupe dece međusobno takmičile u kvizu znanja o životinjama i ona ekipa koja sakupi više bodova je bila uspešnija i donosila je pobedu svojoj školi. U svakoj emisiji deca su imala zadatak da pogode zagonetnu životinju i na taj način pomognu Neši i Aci da tu životinju još bolje predstave. Voditelj emisije je bio naš proslavljeni glumac Nenad Nenadović koji je ovaj kviz-emisiju vodio sa tako velikom željom da je postao veoma popularan među decom školskog uzrasta. O njemu se pričalo i kod kuće a i u školi. Kvalitetu emisije je dodatno doprineo i gost stručnjak koji je pomagao Nenadu da vodi emisiju. On je imao odgovor na svako dečije vezano za neku životinju i predstavljao je glas razuma ukoliko bi postojao neki problem. Njegovo pravo ime nikada nismo zapamtili ali smo ga znali pod nadimkom Aca.
(preuzeto sa Youtube.com)
Današnji program za decu nije ni izbliza kvalitetan kao što je bio nekada. Na televiziji često možemo videti sadržaje koji su puni nasilja, neprilagođenog jezika i njihova edukativna vrednost ne zadovoljava moralne norme društva u kojem živimo. Međutim brojne reprize starih emisija doprinose da se ta slika ublaži. Deca na taj način imaju mogućnost da se bolje upoznaju sa herojima detinjstva njihovih roditelja, starije braće i sestara, tetaka, strini itd. Produkcija novih kvalitetnih sadržaja može doprineti da ti heroji postanu i heroji dece XXI veka. Deca su naša budućnost i sve što radimo treba da radimo za njih i u skladu sa njihovim individualnim osobinama. Dete će uvek biti dete, da ga volite i razumete, i nikako ne treba da postane igračka za odrasle.
KORISNI LINKOVI: