MAPA NIJE TERITORIJA  je jedno od bazičnih verovanja NLP*-a koje obrađujemo sa polaznicima na našim Brainobrain časovima.
Jedna naša polovica kaže – Sto ljudi, sto ćudi i upravo nam ona govori koliko smo zapravo svi različiti… Svaki čovek ima svoju jedinstvenu mapu sveta, jedinstven pogled na svet, koji zavisi od celokupnog njegovog iskustva, njegove kulture, okruženja u kome je odrastao, od njegovih vrednosti, strasti, želja itd. Za razliku od mape koja je lična i jedinstvena, teritorija predstavlja svet oko nas, koji čovek nikada neće moći u celosti da sagleda, da tj. da mapira.

Dakle u NLP-u mapa je metafora za našu predstavu o svetu, a teritorija je metafora za stvarni svet, što znači da različiti ljudi imaju različite mape sveta, kao i da različiti ljudi različito reaguju na svoju sliku o realnosti, čak se ponekad i bore i ginu, verujući da je mapa teritorija, a ustvari svaka mapa je samo jedna individualna predstava o svetu.

Mnogi problemi u komunikaciji nastaju upravo zato što ljudi veruju da njihov sagovornik ima istu percepciju pojmova o kojima pričaju… Stim u vezi deci dajemo vežbu u kojoj svi beležimo šta za nas kao pojedince znače pojmovi: sreća, efikasnost, odmor… Deca iz ove vežbe brzo uviđaju da ni u jednoj interpretaciji ovih pojmova nema identičnosti, da je svaka makar u nečemu različita od druge… Istina je, dakle, da u našem jeziku kao sredstvu komunikacije ne postoji reč koju svi ljudi doživljavaju na isti način…

Pitate se zašto ljudi uopšte prave mape? Odgovor je jednostavan- da bi se snašli i preživeli. Naime ovaj svet je prepun senzacija i naša čula ne mogu da isprate sve što se oko njih dešava, umesto toga, ljudi filtriraju samo ono što im je potrebno da bi opstali, a ogroman deo spoljašnjeg sveta uopšte ne razmatraju. Na ovaj način svako od nas stvara svoju realnost, svoju mapu sveta.

Svako od nas živi u svojoj jedinstvenoj stvarnosti izgrađenoj na čulnim utiscima i individualnom životnom iskustvu. Ponašamo se u skladu sa svojim shvatanjem sveta… Međutim svet je toliko složen i bogat raznolikim mapama, a koju ćemo vrstu mape stvoriti, to zavisi od toga šta opažamo i gde želimo da stignemo…Ukoliko idemo svetom u potrazi za lepotom i ljubavlju – naći ćemo je, ako budemo tražili probleme – naćićemo ih.

Sit i gladan različito gledaju na krišku hleba- kaže japanska izreka. Uska gledišta osiromašuju svet, pretvarajući ga u predvidivo i dosadno mesto koje donosi generalno nezadovoljstvo životom, taj isti svet može biti bogat i uzbudljiv ukoliko je vaš um spreman da ne živi u ograničenjima.

Razlika naših gledišta tj. mapa leži upravo u filterima kroz koje posmatramo i shvatamo svet, a ne u samom svetu… Na raspolaganju nam je mnoštvo filtera, neki od njih su: jezik kao sredstvo komunikacije, uverenja, emocije, iskustvo, namere, interpretacije kroz koje propuštamo informacije o spoljašnjem svetu, lična iskustva, porodica i sredina u kojoj smo odrasli… Tako nastaju različite mape. U okviru naših časova decu uz pomoć slike upućujemo na procese filtriranja informacija, a potom im kroz konkretne primere u grupi pokazujemo šta zapravo znači različita percepcija istog pojma…

U okviru NLP edukacije na BrainOBrainu deci pojašnjavamo da mape ne treba vrednovati, niti deliti na tačne i pogrešne, istinite i lažne, već ih učimo da postoje mape koje mogu biti korisnije i svrsishodnije. Učimo ih da poštuju i uvažavaju svačiju mapu, kao i da budu svesni da uvek mogu da utiču na to da menjaju sopstvenu, ali i da budu doprinos da neko drugi menja svoju mapu uviđajući da je svrsishodnije da promeni neki svoj stav, ili uverenje koje mu ne koristi, ili čak možda i šteti…

Autor:

Danica Jocić-Stojicević

Diplomirani komparatista i Master srbista

BrainOBrain educator

BrainoBrain Školarko – Novi Sad
Zahvaljujemo izvorima na osnovu kojih smo kreirali naš tekst:

• NLP centru,
• NLP institutu,
• Slavici Squire- NLP u svakom uspehu mirođija,
• Stiven R. Kaviju- Vođstvo na osnovu načela,
• Džozefu O’Konor i Džon Sejmur – Uvod u NLP.

*NLP je skraćenica od Neuro-Lingvističko Programiranje. Zvanična definicija NLP-a glasi Istraživanje strukture našeg subjektivnog iskustva.