Kada govorimo o radu i funkciji mozga, treba da obratiti posebnu pažnju na koncentraciju. Koncentracija je ta koja ukazuje na ono što je novo, zanimljivo i pobuđuje radoznalost i motivaciju.

Deca školskog uzrasta često nisu koncentirsana i fokusirana. Bilo koji spoljni stimulusi mogu ih odvratiti od započetog posla, pa je veoma važno naučiti ih kako da ignorišu periferne stimuluse. Fokus se postiže vežbanjem, zato se deci zadaju zadaci. Kako bi usmerila pažnju, deca moraju biti oslobođena od unutrašnjih sukoba.

Nažalost, deca se već u ranoj dobi suočavaju sa različitim sukobima: preterana želja za uspehom, neadekvatni uslovi života, zbog velikog pritiska, kazna, nedostatka ljubavi. Koncentracija se brzo podstakne, ako je dete motivisano. Deca moraju da budu fizički i mentalno zdrava, i da cilj se postiže pravilnom ishranom i sa dovoljno sna. Na primer, šećeri u piću i slatkiši su pogodne za fizičku aktivnost, ali ne i za mozak. Deca imaju posebnu potrebu da se osećaju zaštićeno i sigurno i da rastu u zdravoj životnoj sredini. Tek tada su potpuno spremni i zainteresovani za sticanje novih znanja.

Tradicionalni školski sistem obrazovanja podstiče decu da se međusobno takmiče za postizanje uspeha – tako stvarajući često decu koja nisu spremna da se suoče sa neuspehom. Roditelji često protestuju protiv većine tehničkih pomagala kao što su računari, mobilni telefoni i druga savremena oprema – zabranjujući ih ili pak ograničavaju njihovu upotrebu. Korišćenje mobilnog telefona ili računara dece od najranijeg uzrasta preko tastature, pomaže da se brzo savladaju čitanje i pisanje. Deca rade tokom igre, a igra je najbolji način da steknu znanja.

U cilju postizanja bolje koncentracije koriste se različite tehnike. NLP (neuro lingvističko programiranje) i Brain Gim (vežbe za mozak) – su tehnike preko kojih se može postići rezultati, ali je potrebna vežba i vreme kako bi se postigao cilj. Sva deca infotmacije prmaju i obrađuju preko tri dominantna čula (vid, sluh, dodir) pa se mogu svrstati ili u vizueliste, auditivce ili pak u kinestetičare. Svako dete je posebno – neko dete je dominantno u jednom od ova tri čula, i slabiji u drugom. To znači da dete dobije bolju informaciju kroz raspravu, a drugi kroz dodir i pogled.

Tehnike Brain Gim-a, mentalne aritmetike, vizuelizacije i VAK teorija učenja (Vizuelna – Auditivna- Kinestetička) su tehnike za postizanje željenih rezultata.

Učenje kroz vizuelizaciju za stvaranje skice i crteža

Mnogo dece najbolje uče ako mogu videti proces. Zbog toga je neophodno čitanje ili rad sa rukama. Važno je naučiti dete da odvoje bitno od nebitnog, ne da uče napamet pitanje koje treba savladali, već ga naučiti da povezuje.
Za bolju koncentraciju, primenjuju se učenja sa asocijacijama, preko njih se povežu nove informacije sa već poznatim. Najveći trik je istrajnost u ponavljanju i praksi. Svako dete ili čak odrasla osoba, ima svoju unutrašnju borbu da pobedi inerciju koja se pojavljuje na početku svake studije. Da bi se prevazišla inercija treba truda, potrebna je akcija za podsticanje inventivnosti i kreativnosti.
Koncentracija se može poboljšati, na primer, gledajući od 10 do 15 minuta u jednu tačku, precrtavajući detaljno crtež sa mnogim dodatnim detaljima. To bi trebalo da podstakne radoznalost deteta i strpljivost.

Zabavne vežbe za koncentraciju i pažnju

Opišite zatvorenim očima predmet – Naučite dete da dobro osmotri objekat. Zatim sa zatvorenim očima treba da opiše detalje. Na ovaj način, deci se podstiče koncentracija i pamćenje, a mogu se organizovati i igre takmičenja (koje dete će upamtiti više detalja)
Kros pokret – vežbe koje istovremeno aktiviraju obe hemisfere mozga i poboljšavaju koordinaciju levo-desno, pravilno disanje. Dete naizmenično dodiruje desno koleno levim laktom i levo koleno sa desnim laktom (Brain Gim)
Didaktičke igre -Dobar izbor su slagalice, domine sa brojevima ili slikama.
Klasifikacije -Na primer neka dete iz grupe igračaka izdvoji samo plave igračke, ili životinje koje imaju slične karakteristike, ili dozvoliti im sortiranje sudove kod kuće i sl.
Crteži -Prvi crtež jednostavan i kasniji sve složeniji crteži (npr. leptir – prvi crtež samo sa krilima, a u svakom narednom sve bogatiji i složeniji oblici i boje nakrilima)
Pronalaženje razlika na crtežima – poređenje šta se promenilo, šta je izostavljeno ili dodato.

Pronalaženje razlika na crtežima – poređenje šta se promenilo, šta je izostavljeno ili dodato.
Zadaci razmišljanja – “Kada stignemo do prodavnice …” “Šta vam je potrebno pripremiti ako želite da idete na letovanje/zimovanje?” , „Šta da spakuje igru kada idemo na izlet?“….
Igra uloga – Igra u kojoj je čoveku koji je primer uzoran ponašanje glavni junak i dete ga vidi kao model ponašanja
Autor: Klaudia Ehmer Vorgik