Dete ima ogromnu energiju, kako bi moglo da se kreće i koristi mozak. Mnogi roditelji se pitaju kako da usmere energiju detata ka stvaranju nečega produktivnog i da motivšu dete da potpuno samo, razmišljanjem rešava probleme i tako postane samostalnije.

S obzirom na to da je biologija podarila detetu toliku enegriju odgovore treba da tražimo upravo u prirodi. Naš mozak se razvijao milionima godinama, u pokretu. Deca u gradovima imaju veliku količinu inforamcija, ali ne znaju šta da rade sa njima i kako da ih povezuju. Nekada su deca skakala preko potočića i penjala se po drveću. Dete je moralo da se kreće, da razmišlja kako da peskoči potočić, da razvija kordinisane pokrete i koncentraciju.

Upravo te jednostavne igre u prirodi predstavljaju pripremu za život u kojima oni testitraju svoje sposobnosti. To je važno za osobine koje se kasnije razvijaju. Današnja deca koja žive u gradu nemaju često priliku da se sama snalaze i kreću u prirodnom okruženju, a mozak se razvija u pokretu, najviše od druge do pete godine života. Osnova za razvoj mozga je pokret. Dete kroz pokret povezuje pređene misaone procese.

Deca koja žive u gradu previše vremena provode ispred televizora, kompjutera, mobilnih telefona. Ona imaju mnogo informacija, ali i kognitivne poteškoće kao što je disleksija (poremećaj čitanja). Svakako da ne morate deci braniti da koriste komjuter i da gledaju televiziju, ali kako bi iskoristili enegriju i razvili mozak dozvolite im da skaču i da se kreću.

Izvedite ih u prirodu, dopustite im da se penju i izbegavajte rečenicu: „Nemoj, povredićeš se“. Ukoliko ne mogu često da budu u prirodi unesite prirodu u vaš dom. Možete staviti grančice ili kamenčiće ispod tepiha, a vaše dete će gaziti po njima ili će pokušati da ih izbegava. Osmislite zanimljive igrice u vezi sa ovim predmetima ispod tepiha. Recite detetu da će dobiti bodove ukoliko pogodi šta je sve ispod. Čak i goste koji dođu vaš stan možete uključiti u ovu igru.

I paučina može biti zanimljiva igrica za mozak. Ispletite paukovu mrežu i zakačite je za vrata, a na nju stavite zvončiće. Tražite od deteta da vas uplaši, a ono će morati da razmišlja o tome kako da reši problem, kako da vas uplaši a da izbegne zvončiće.

Pustite decu kako bi otkrila šta sve zapravo mogu. Učite decu da misle, jer oni tako najlakše uče informacije. Ne dajte im gotova rešenja, dajte im prostora da sami dođu do njih.