Da li vaše dete ima bolje razvijenu levu ili desnu stranu mozga? Deca s razvijenijom levom hemisferom imaju bolje analitičke sposobnosti, dok su deca s razvijenijom desnom stranom kreativnija, kako kažu stara istraživanja. Poslednjih godina došlo se do novih saznanja prema kojima značajna razlika između stepena razvijenosti leve i desne hemisfere može imati štetan uticaj na razvoj deteta. Kako bi se to izbeglo, psiholozi sada savetuju da deca “vežbaju moždanu ravnotežu”.

Teorija desna hemisfera – leva hemisfera

Roger Wolcott Sperry, Nobelov laureat, razvio je teoriju o levoj i desnoj hemisferi mozga, dok je proučavao ponašanje pacijenata obolelih od epilepsije. Primetio je u tom procesu koliko se leva i desna strana mozga zapravo razlikuju. Njegova teorija se među psiholozima proširila, došavši tako i do psihologa u školama koji su sada počeli da se trude da pronađu način da osnaže levu, odnosno desnu stranu mozga svojih đaka (za ovo im je naravno trebalo mnogo vremena i pomnog posmatranja učenika i njihovog pojedinačnog ponašanja). Zahvaljujući ovim istraživanjima, psiholozi sada preporučuju pristup koji je više holistički, radije nego da se đacima zadaju zadaci u kojima dominira logika u odnosu na kreativnost, ili obrnuto.

“Moždana ravnoteža”

Za pravilno funkcionisnje mozga, važno je da leva i desna hemisfera “sarađuju”. Kada hemisfere funkcionišu uravnoteženo, to podstiče uvećanje intelektualnih sposobnosti deteta i pozitivno utiče na imuni i digestivni sistem. Zato psiholozi podstiču roditelje da posmatraju svoje dete i pokušaju da otkriju koliki je taj disbalans i u korist koje hemisfere. Na primer, deca koja imaju slabiju levu hemisferu, imaće problem s pisanjem i učenjem jezika, dok se kod onih sa nešto slabijom desnom stranom može javiti nespretnost, neobično držanje i manje razvijene motorne veštine.

Kako postići ravnotežu?

Postoji nekoliko sasvim konkretnih načina da pomognete detetu da ostvari što bolju ravnotežu leve i desne hemisfere. Radeći ove jednostavne vežbe, možete se čak i dobro zabaviti!

• Prelaženje preko srednje linije tela. Igrajte igru s detetom u kojoj ono bukvalno mora “pređe preko sredine svog tela”. Dobar primer bi bio marširanje u mestu, gde prilikom svakog podizanja leve noge, mora desnom rukom da udari levo koleno, a prilikom podizanja desne noge, levom rukom da udari desno koleno. Dakle, prebacivanje ruke s leve na desnu stranu tela, i obrnuto. Da bude zabavnije, pustite i neku muziku!
• Stanica mašte. Podstaknite dete da se prebaci u svet mašte. Neka izmišlja svoje igre u tom svetu, neka improvizuje i priča priče drugačije i na svoj način. Neka te priče uključuju i igračke kojima se dete igra svakodnevno. Konkretno ova vežba pomoći će boljem radu desne hemisfere.
• “Sklekovi” olovkom. Znate kako kad vam se neki predmet toliko približi, počnete da ga vidite duplo? E pa, uzmite olovku i držite ispred nosa vašeg deteta, ali dovoljno daleko da je ne vidi duplo, ali i dovoljno blizu da baš mora da se fokusira na nju. Polako približavajte olovku detetu, a ono neka vam kaže kad počne da je vidi duplo. Onda se zaustavite i zamolite ga da se koncentriše na olovku i pokuša da vidi samo jednu. Kada uspe, približite olovku još više, dok ponovo ne vidi dvepa onda, polako, pomerite olovku unazad. Ovaj proces ponovite tri puta. Vežba će ojačati očne mišiće i mozak.
• Žongliranje. Ovo je sjajna aktivnost za postizanje ravnoteže. Zato što zahteva istovremeno dobre motorne veštine i fokus na objekte koji se pomeraju i prelaze s jedne na drugu stranu tela. Osim toga, zabavno je i dete će sigurno uživati.
• Rečitost. Neka vaše dete izgovori što je moguće više reči koje počinju na određeno slovo koje ste mu zadali, u vremenu od 60 sekundi. Pratite broj izgovorenih reči i gledajte kako on raste svaki sledeći put kada vežbate. Ako je vaše dete inače takmičarski nastrojeno, obožavaće ovu aktivnost jer mu omogućava da se takmiči sa sobom.
• Joga. Idite na čas joge sa svojim detetom. Joga se posebno fokusira na različite načine disanja i pomaže dotok kiseonika u mozak, što će, opet, generalno poboljšati moždane funkcije deteta. Moći će bolje da se koncentriše i jasnije da razmišlja. Osim toga, deca vole zajedničke aktivnosti s roditeljima i ovo bi mogao biti način da se još više zbližite.
• “Šta bi bilo kad bi bilo” igra. Ovo je super igra dok se vozite kolima. Šta bi bilo kad bismo se preselili na Mesec? Šta kada bismo mogli da letimo? Šta bi bilo da je Betmen stvaran? Postavljajte detetu ovakva pitanja i zajedno smišljajte odgovore. Ovo će navesti decu da razmišljaju izvan ustaljenih okvira i da istraže svoju kreativnost, dok istovremeno koriste svoje jezičke veštine i jačaju levu stranu mozga. Možete postavljati i neka praktičnija pitanja. Šta bi bilo da se ja povredim? Šta ako te neko napadne? Razgovarajte o mogućim rešenjima za ovakve situacije.
• Fizička aktivnost. Izađite napolje. Gađajte trojke. Igrajte fudbal, žmurke, šuge. Uskočite u prevoz i provozajte se delom grada u kojem niste bili ili u koji ne idete često. Vežba sama po sebi je odlična za moždane funkcije, a ako u parku upoznate i nove drugare – eto prilike da se razviju i komunikacione veštine.
• Umetnost. Ohrabrite dete da pokaže svoju umetničku stranu. Možete jednostavno kupiti veliko platno i bojice ili, ako dete to želi, upisati ga na kurs slikanja, vajarstva, crtanja.
• Opuštanje. Stres je jedan od najvećih neprijatelja dečjeg razvoja. I deca i odrasli, ako su mnogo izloženi stresu, lako mogu doći do tačke kada im je teško da se koncentrišu i urade čak i najprostije zadatke ili procesiraju jednostavne informacije. Pronađite zajedno neku aktivnost koja vas opušta i trudite se da je upražnjavate što češće.

Da ne bude zabune, određeni nivo disbalansa postoji kod svakog deteta. Kod neke dece više dominira leva, kod druge desna strana mozga i to je sasvim normalno. Ali, ove vežbe će pomoći da se postigne određena ravnoteža, čime vaše dete svakako neće izgubiti ono posebno što je imalo zahvaljujući tome što je jedna strana bolje razvijena. Samo ćete mu pomoći da razvije i drugu. A uz to, primetićete i da mu se poboljšala koncentracija, da je raspoloženje mnogo konzistentnije, motorne veštine bolje i, konačno, da je zdravije i veselije.

Izvor: www.education.com