Blog
Izvoli, hvala, izvini i volim te
Roditeljstvo je najteži i jedini posao za koji ne dobijate platu, ali to ne znači da ne treba uvek da budete na visini zadatka.
Koliko vam se puta u životu desilo da u parku, prodavnici, igraonici ili nekom drugom javnom mestu, ili pak kod svojih prijatelja čujete da čak i veoma mala deca psuju i izgovaraju reči koje sigurno nikome ne priliče a kamoli deci.
Roditelji u svim zemljama regiona često su prezauzeti poslom, nezgodnim radnim vremenom, obavezama koje ih čekaju kada napokon dođu kući, čestim novčanim problemima – tako da vaspitanje svoje dece često ostavljaju po strani, pod devizom “podrazumeva se da će se samo naučiti”.
Vaša deca uvek gledaju kako se vi ponašate i usvajaju takav model ponašanja. Ako u vašoj porodici se psuje, viče, upućuju se uvredljive poruke, zašto dete ne bi oponašalo vaše postupke? Roditelji često pričaju kako njihova deca su dugo pred televizorom, kompjuterom, telefonom – a od koga su to videli – od roditelja koji u slobodno vreme čitaju knjige?!? Zapamtite deca u prvih 10 godina života usvajaju navike koje vide kod kuće i od svojih najbližih!
Ako roditelji gledaju televiziju, paralelno listajući na svoji android telefonima facebook ili pak igraju igrice, zašto očekuju da će dete čitati lektiru? Ako u kući se priča da se novac zarađuje najbolje preko tzv. “trange-frange” poslova, ako su idoli likovi iz javnog života raznoraznih rijaliti programa i estrade – zašto mislite da će dete u obrazovanju videti potencijal i šansu za dokazivanjem u društvenoj lestvici?
Od najranijeg uzrasta dete treba učiti lepom ponašanju, jer lepo vaspitanje je uvek u modi!
Onako kako mu se vi obraćate, ono će se obraćati i vama. Ako svaki put kada mu dajete nešto kažete izvoli , hvala kada dobijete, molim te kada nešto tražite, izvini kada pogrešite i najlepšu reč ljubavi volim te bez obzira da li ima trenutno povoda za tako nešto – i ono će usvojiti i oponašati isti model.
Dobro vaspitana osoba traži dopuštenje, kaže hvala i izvini se ako pogreši. Dobro vaspitanje je vrlo važano. Dobro vaspitanje u njegovim izvornim oblicima ukorenjeno je u ljubavi prema dobru i u poštivanju drugoga. Porodica živi od te ljubavi.
Kada ste poslednji put nekome rekli jednostavno i kratko: hvala? Ako razmislite o tome, verovatno ćete shvatiti da ste poslednji put tu reč izgovorili neobavezno i usput, recimo, kada vam je neko zadržao vrata dok su vam ruke bile pune kesa, i najčešće nekome sa kim i niste tako bliski. A kada ste poslednji put zahvalili bliskim ljudima na velikim stvarima koje za vas čine?
Analize pokazuju je da ljudi kažu hvala mnogo manje nego što bismo to očekivali, pogotovo kad su subjekti povezani jakim osećanjima i prisnim vezama. Slovenskim narodima nije tako lako reći hvala. Studija koju je objavio časopis Otvorena nauka Kraljevskog društva (Royal Society Open Science) pokazuje da srednja globalna procena bila bi oko 5.5%, odnosno manje od 6 zahvaljivanja na 100 usluga.
Prema istraživačima ove pojave, ljudi pokazuju tendenciju da budu nepristojni prema onima koji su im najbliži. Da se pod istim krovom sve uzima zdravo za gotovo.
Dakle, ako baš danas kažete jedno malo hvala za sve velike stvari koje bliski ljudi čine za vas, nećete pobediti statistiku, ali ćete svakako ulepšati dan onima koji su vam najbliži, a učinićete ih srećnijim.
Ljudski je reći hvala, ali i ljucki je reći i izvini.
Velikom broju ljudi je teško da tu reč prevale preko usta, pogotovo članovima najblize porodice. Zašto? Psiholog i transakcioni savetnik Milica Okiljević-Ćućuz kaže:
– Iako često čujemo “živ čovek greši” i “ko radi, taj greši”, kada pogrešimo dešava se da imamo problem da priznamo svoju grešku. Zašto? Odgovor leži u vaspitanju. Deca tokom odrastanja, kada pogreše, često čuju da su bezobrazna, sebična, loša. Otuda misle da su loša kada urade nešto loše. Ako decu kritikujemo tako što im govorimo da su uradila nešto loše ali da su dobra, drugačije će se ponašati kada budu odrasla. Naučiće da pametan čovek može da kaže glupost, da spretan čovek može da zapne, da dobar čovek može da pogreši… Samim tim lakše će priznati svoju grešku i neće imati problem da se izvini. Naročito je važno izvinjavati se deci kada nešto pogrešimo, jer deca mnogo uče posmatrajući odrasle i svet oko sebe. Značajan je i uticaj kulture. U kulturi u kojoj je moćan scenario da “sila Boga ne moli” i gde se često poziva na kolektivni ponos, na forme uljudnosti i pristojnosti gleda se sa prezirom i one se tumače kao znaci slabosti i nemoći. Srećom, stvari se menjaju…
Da bi dete voelo samo sebe, što je neophodno za unutrašnje samopouzdanje, mora imati doživljaj da ga roditelji vole.
Tu dolazimo do magiče ali četo ne izgovarane reči-volim te.
Helena Rosandić, psihoterapeut-mr kliničke psihologije ističe da nemali broj roditelja misli da je njihova ljubav prema deci nešto što se samo po sebi podrazumeva i da nije potrebno posebno se truditi da se ona pokaže. Iskustvo, naime, demantuje roditeljska uverenja. Mnogi ljudi ni kada odrastu nisu sigurni da li su ih roditelji voleli, jer im to nikada nisu rekli. Njihovi roditelji su podrazumjevali ljubav, ona se pokazivala čiščenje, peglanjem I štirkanjem stvari, obiljem hrane na stolu, itd.
Ljubav može biti očigledna roditelju, ali ne mora biti očigledna detetu. To je razlog zašto je potrebno pokazati detetu da ga volimo. Pokazujte to često i jasno jer roditeljstvo, sem što se dobija, ono se u velikoj mjeri uči. Naglasite detetu da je vaša ljubav prema njemu bez uslova, da ga volite i onda kada ste ljuti na njega jer je učinilo nešto loše. Deci je važno da znaju da neće izgubiti vašu ljubav kada zaborave da urade domaći zadatak, slome čašu ili izgube dio nakita.
Iznenadili biste se kada biste saznali koliko djeca zaista vjeruju da ih roditelji zbog takvih prekršaja ne vole.
Umjesto: „Ne volim te kada ne pospremiš svoju sobu“, kažite: „Molim te, pospremi sobu jer mi smeta da preskačem po neredu“.
Kaznite dete oduzimanjem stvari koje voli, ali kada zbog kazne plače, zagrlite ga i kažite da je kažnjeno njegovo ponašanje, ali da ga volite.
Dakle dragi roditelji, pamet u glavu i preispitajte svoje postupke . Najlakše je svaliti krivicu na državu i obrazovni sistem. Vi ste uzori svoje dece, vi ste privi autoriteti i pokazatelji životnih vrlina i vrednosti.
Izvor: