Jednog dana sredinom XIX veka, dečak je došao kući iz škole sa pismom od učitelja u kom je pisalo : “Vaš sin je zaostao. Ne možemo da ga naučimo ničemu u školi. Stoga preporučujemo da ga učite kod kuće.” Taj dečak je bio Tomas Alva Edison koji je zahvaljujući svojoj majci, pravom heroju, i svojoj posebnosti postao jedan od najvećih pronalazača i genija svog doba.

Šta se od tada promenilo u pristupu ovakvoj deci?

Talentovano, natprosečno, posebno, nadareno, darovito dete… izrazi su koje koristimo u svakodnevnoj komunikaciji. Oni označavaju da se dete po nečemu ističe ili razlikuje u odnosu na drugu decu. Darovito dete mogu da prepoznaju roditelji, ali mnogo češće vaspitači i učitelji, jer ih je najlakše prepoznati upoređujući ih sa vršnjacima. Prepoznaje se kao dete koje radi brže, bolje, više, uspešnije i drugačije od ostale dece. Kod ovakve dece je moguća pojava različitih oblika nediscipline kao reakcija na dosadu, kao posledica velike znatiželje i nerazvijene samokontrole. Sve ovo su moguće i najčešće prednosti i poteškoće koje imaju darovita deca.

Dete može da bude nadareno tako da mu ide sve od ruke ili da bude darovito u jednoj oblasti, a to može biti u umetničkom izražavanju, sportu, matematici ili bilo kojoj drugoj oblasti. Kod neke dece darovitost može vrlo rano da se otkrije, dok kod drugih može da dođe do izražaja tek kasnije. Osim sposobnostima,  deca pokazuju svoju darovitost i osobinama ličnosti kao što su: predanost radu, motivisanost, usmerenost ka cilju, entuzijazam, energičnost, originalnosti itd. Treba imati u vidu da svako (darovito) dete ima individualni sklop osobina i sposobnosti, slabosti i snaga te bi im tako i trebalo prići.

Po čemu se razlikuju darovita deca od inteligentne i umereno darovite dece? Darovita deca su kreativna, prepuna novih ideja i mašte, žive u svom svetu, sa svojim pravilima i brže sazrevaju od svojih vršnjaka. Uglavnom su ljubopitljivi, vole dobru organizaciju, imaju naglašenu želju za učenjem, više nego za igrom sa vršnjacima. Znajući sve ovo nesumnjivo je da je prepoznavanje darovitosti najvažniji korak. Identifikacija daovitih je sredstvo kojim se podstiče buđenje sposobnosti i genijalnosti pojedinaca koji će možda menjati svet jednog dana.

Trebalo bi razvijati edukaciju pedagoških radnika, kao i roditelja i podići kriterijume za sve učenike, jer svaka škola koja ima niske kriterijume na neki način neguje podbacivanje.

“U školi koja je istinski stimulativna bili bi izllišni posebni programi za umereno darovite učenike, pa čak i posebni postupci za identifikaciju talenata budući da bi se darovita deca iz svih oblasti ubrzo sama izdvojila, a broj “skrivenih talenata” bio smanjen na minimum (Winner 1996)”

Dakle kako definisati darovitost sa vaspitno obrazovnog aspekta- kao problem ili kao izazov? Kod nas u BrainOBrainu svakako vidimo izazov, nikako problem. Obzirom da naš program pohađaju deca uzrasta 4 do 14 godina, svakako smo u prilici da, u saradnji sa roditeljima, prepoznamo, motivišemo, stimulišemo i usmeravamo- kako darovitu, tako i prosečnu decu, jer istinski verujemo da svako dete nosi u sebi dar za nešto i da svako dete zaslužuje mogućnost da svoj dar otkrije, ispolji i uživa u njemu na najbolji mogući način. 

Autor: Marijana Bjelić, profesor razredne nastave i BrainOBrain franšizer i edukator

Korišćen deo materijala iz seminarskog rada Tatjane Jolić Gavranov, filolog anglista i strukovni master vaspitač