Naše nerazrešene emocije mogu da nas uvedu u anksioznost, argumente ili nešto ozbiljnije. Neki edukatori veruju da je vreme da damo našoj deci i emotivne instrukcije, zajedno sa učenjem azbuke i brojeva.

Na pitanje: Ko te je naučio da identifikuješ emocije i da upravljaš njima, kako ih prepoznaješ kada se pojave i kako se ponašaš? Od mnogo odraslih, dobićete odgovor : Niko. Sami su prošli taj put, koji je trnovit i uopšte nije jednostavan. Iako navigacija kroz naš unutrašnji pejzaž nije nešto što smo naučili u školi, većina istraživača tvrdi da bi upravo tako trebalo da bude. Oni veruju da bi emocionalne veštine trebalo da se rangiraju kao veoma važne u edukaciji dece, isto kao što su matematika, čitanje, istorija i nauka.

Zašto su emocije važne? Istraživanja pokazuju da ljudi koji su emotivno stabilniji bolje rade u školi, imaju bolje međuljudske odnose i manje pokazuju nedolično ponašanje. Takođe, u vreme kada su radna mesta sve više i više mehanizovana, takozvane „Soft skills“, koje uključuju upornost, upravljanje stresom i komunikaciju, predstavljaju način na koji će ljudi postati nezamenljivi u odnosu na mašine. Veliki su napori u američkim školama da uključe socijalno i emotivno učenje (SEL) za decu, a upravo takvo učenje ima tendenciju da naglašava međuljudske veštine, kao što su saradnja i komunikacija.

Decu često uče da ignorišu ili da sakriju svoje emocije. Mnoga zapadna društva posmatraju  emocije kao smetnju, tvrdi sociolog Tomas Šef sa Univerziteta u Kaliforniji, Santa Barbara, koji je pobornik emocionalnog obrazovanja. Naše emocije mogu da nam daju vredne informacije o svetu, ali smo mnogo puta naučeni ili socijalizovani da ih ne slušamo. Šef tvrdi da je praksa da se emocije kriju jedna iza druge veoma česta i predstavlja ozbiljan rizik za dobrobit svake individue.

Roditelji mogu da počnu sa ohrabrivanjem emocionalne svesti kod svoje dece jednom jednostavnom porukom : „Pričaj mi o nekim svojim najboljim momentima“, frazom koju Šef koristi da započne razgovor sa njegovim studentima. Mada, on i njegov kolega Stern se slažu da u školi ne mogu da sačekaju da studenti steknu akademsko obrazovanje, da bi bili u mogućnosti da sortiraju i imenuju ove emocionalne procese. Njihova je preporuka da počnemo, od najranijeg uzrasta, da učimo svoju decu svesnosti za njihovo emocionalno funkcionisanje.