Blog
Abakus ljubav u doba korone
Sa novom godinom uvek su nam dolazile i nove želje, želje da ova godina bude bolja od prethodne , da nas zaobiđu problemi, bolesti, rat i druge pošasti savremenog sveta. Međutim ova godina će svakako ostati upamćena u mnogim umovima sveta. Ona se definitivno razlikuje od prethodnih pošto nam je donela trenutno najveću epidemiju neke bolesti u novijoj istoriji. Nije teško pogoditi da je u pitanju pandemija korona virusa ili stručno nazvanog COVID 19.
U našoj zemlji prvi put smo osetili ovu bolest početkom marta i tada za nas počinje izuzetno iscrpljujući i izazovni period borbe sa ovim virusom. Sve se odjednom promenilo. Škole i predškolske ustanove prestaju sa radom, zatvaraju se tržni centri, ukidaju gradske i prigradske linije, uvodi se policijski čas, vanredno stanje u čitavoj državi i život na trenutak staje. Sve se to naravno odražava i na decu a i na njihove roditelje. Roditelji su sve više pod stresom zbog posla. Neki nažalost dobijaju i otkaze a neki prelaze da rade od kuće. Sa druge strane deca bivaju uskraćena za druženje sa vršnjacima, za igru u parku ili na svežem vazduhu, bivaju lišena socijalnog kontakta sa svojim drugarima. Pogotovo je to bilo značajno deci predškolskog uzrasta koja su se spremala za polazak u školu, pripremala završne priredbe i oproštajne zabave za mame, tate, bake, deke, kao i vaspitačice sa kojima su proveli jedan značajan period ranog detinjstva. Roditelji za vreme pandemije postaju još više zaokupljeni svojim poslovima, kuća im postaje kancelarija, porodični ručak postaje ručak na poslu a deca neko koga viđaju tek nakon posla iako su sve vreme u istoj kući ili stanu.
To na decu deluje različito. Neka deca to prihvataju nemajući mnogo izbora iako ni sami ne znaju do kada to može da traje. Drugi pak traže roditeljsku pažnju i brigu u nadi da će je dobiti. Niko od dece nije lišen ljubavi ali je bio zapostavljen zbog toga što je mama morala da uradi nacrt projekta u CorelDraw-u ili je tata morao da prisustvuje Zoom poslovnom sastanku koji je ključan za projekat sa inostranim partnerima. Međutim na kraju svakog tunela postoji svetlo, svaki feniks se uzdiže iz pepela.
Ono što je pandemija deci privremeno oduzela (kontakti sa vršnjacima, prilika za učenje, napredovanje i takmičenje sa samim sobom) Brainobrain program je nadoknadio. Znajući za mogućnost da se nastava prebaci u online okruženje svi Brainobrain nastavnici su polako svoje časove prebacivali na Skype i Zoom platformu u nadi da ćemo uspeti da nastavimo sa onim što smo započeli u učionicama pre čitave ove korona zbrke. Prvi online časovi su se pokazali kao pun pogodak. Deca su prisustvovala sa uživanjem.
Mogli su da nastave sa sabiranjem, oduzimanjem, množenjem i deljenjem, da se takmiče sa samim sobom ili sa drugarima, da se zabavljaju, druže, pevaju i igraju. Sve to im je bilo omogućemo jednim Skype ili Zoom pozivom. Uz pomoć abakusa, deca su iz svog doma mogla da saberu ili oduzmu bilo koja dva broja, da zapišu rezultat i da ga provere sa svojim prijateljima koji nisu bili fizički prisutni ali virtuelno jesu. U ovoj situacije je to bilo i više nego dovoljno za osmehe, sreću i odlično raspoloženje. Sreća je u malim stvarima a ovo je za njih bilo neprocenjivo.
Na Brainobrain online časovima deca su mogla da budu i fizički aktivna. Ispred svojih veb kamera su plesali uz Brainobrain himnu, reči pesme su se čule od Kikinde preko Novog Sada i Beograda pa do Niša i Leskovca. Svi su bili jedno i sa jednim zajedničkim ciljem. Svi su bili na časovima sa svojim omiljenim nastavnicima/ama.
Putem sajber časova deca su mogla da budu i kreativna, da prave, crtaju i vajaju a da kvalitet tih radova ne bude ništa manji od onih koje bi napravili da su bili u učionici. Obično bi deca spremila materijal ranije i na samom času bi ,uz uputstvo nastavnika sa druge strane, postajali mali umetnici, slikari, vajari, jednostavni i apstraktni, realni i imaginarni, slobodni u izražavanju i pokretima. Još jedna dobrobit za vreme online časova su bili i zadaci vezani za različita NLP uverenja i njihovu percepciju od strane dece. Kroz ovaj deo deca su naučila da mogu da budu jedinstveni, da ne mogu da ne komuniciraju, da se u njima nalaze svi oni resursi koji su potrebni da bi nešto uradili. Na taj način je pojačano njihovo samopouzdanje, stekli su veštinu aktivnog slušanja, prezentovanja i konstruktivnog rešavanja konflikata. Kroz časove deca su imala i podršku vršnjaka koji su u isto vreme bili. Dešavale su se situacije da se čas odavno završi a deca su ostajala i posle časa da još malo rade zadatke, reše neku mozgalicu ili da se ispričaju sa drugarima koje nemaju toliko mogućnost da viđaju kao ranije.
Posebnu vrednost ovim časovima daju i optimistični nastavnici koji svojim iskustvom pokazuju da su najjači kada je najpotrebnije. Tu pozitivnu energiju oni prenose na decu a deca to znaju da prepoznaju i da uzvrate vrednim i predanim radom, aktivnim učešćem i iskrenim osmehom koji ne može nikoga da ostavi ravnodušnim. Kada se sve to sabere, oduzme loša energija i raspoloženje, pomnoži sa brojem zadovoljnih učenika i roditelja dobije se nešto što nema svoju materijalnu vrednost i jedinicu meranja a to je srećnije i bezbrižnije detinjstvo za naše najmlađe ukućane, naše naslednike, naše slike i prilike.
Situacija se u međuvremenu malo popravila. Mere su ublažene, neki su se i vratili u učionice a neki rade još uvek preko interneta. Ono što je suština je da smo uspeli zajedničkim delovanjem našoj deci da olakšamo detinjstvo, da ih spremimo bolje za školu, za javne nastupe, recitale i život generalno. Jednog dana će ta ista deca sa radošću pričati svojoj deci o nama kao svetlim tačkama, tačkama na kraju tunela, feniksima koji se podižu iz besmrtnosti i donose manje briga i glavobolja.
Ako želite da se i vaše dete upozna sa magičnim kuglicama abakusa, zakažite besplatan demo čas, a naši nastavnici će vam detaljnije objasniti BrainOBrain program kako biste procenili da li je on pravi izbor za vašeg mališana.
Septembarski UPIS u toku u svim centrima u Srbiji!