Detinjstvo današnje dece u velikoj meri se razlikuje od detinjstva u kojem su odrastali i živeli njihovi roditelji. Slažete se?

Onda ćete se verovatno složiti i sa tim da je neophodno decu od svog ranog uzrasta adekvatno pripremati za budućnost. Pitate se kako je to moguće kada ni mi sami ne možemo da predvidimo kakva nam budućnost dolazi?

Šta kažu futuristi?

Futuristi su naučnici koji koriste studije sadašnjih trendova kako bi predvideli budući razvoj. Oni smatraju da se svet nikada neće toliko drastično promeniti kao tokom života dece koja su rođenaposle 2010. godine. To je generacija koja će prva doživeti 22. vek i veruje se da će oni tokom svog života učiniti mnogo više promena od svega viđenog do sada, od samog početka civillizacije!

Roditelji, ne dozvolite da vas sve ovo uplaši. Poslovi budućnosti se neće svoditi na to da čovek treba da se takmiči sa mašinom, već će raditi one poslove koje mašina nije u stanju da obavi. Jedino o čemu trebate da vodite računa su dve stvari. Da budete svesni ovih činjenica i da počnete na vremen da vaspitavate, pripremate i usmeravate svoju decu na promene koje ih čekaju.

Podelićemo sa vama nekoliko praktičnih saveta stručnjaka koji će pomoći roditeljima da shvate koje su to veštine na kojima treba da rade sa svojom decom, a ne uče se u školama. Jer, u pripremi dece za budućnost, ključna je uloga roditelja zato što se obrazovni sistem, na žalost, ne menja dovoljno brzo.

Podstičite decu da razmišljaju svojom glavom

Predviđanja su da će deca koja danas krenu u školu tokom svoje karijere promeniti 11 poslova, od kojih će večina biti potpuno suprotna. U skladu sa tim decu treba učiti da uče i sa 40, 50, 60 godina.

Poslovi budućnosti, smatraju stručnjaci, svodiće se na razmišljanje i snalaženje u tome kako da se neki problem reši. Ako ne znamo rešenje mi, moramo znati gde i kako da pronađemo rešenje. Logičko razmišljanje, snalažljivost i emocionalna inteligencija biće osnovni principi na kojima će se zasnivati veliki broj budućih poslova.

Matematika – za logičko razmišljanje

Pored čitanja i pisanja, disciplina koja će nesumnjivo biti veoma potrebna deci je aritmetika. Smatra se da će matematika 21. veka  biti fokusirana na ideje za razliku od matematike 20. veka čije radnjesu uglavnom obavljale mašine.

Često se postavlja pitanje: Zašto je potrebno znati računati kada postoje digitroni koji to mogu da obave umesto nas? Važno je shvatiti da matematika u budućnosti neće biti potrebna da bismo znali kako da stvaramo, već da bi naučili da razumemo veliki broj podataka sa kojima će biti potrebno svakodnevno se suočavati tokom obavljanja poslova budućnosti.

Emocionalna inteligencija – jer mašine nemaju osećanja

„Potencijal digitalizacije se ogleda u tome da se čovek oslobodi poslova koje može da radi mašina. Na taj način čoveku ostaje vremena da se bavi stvarima koje su samo njemu svojstvene: da bude kreativan, da osmišljava nove koncepte, radi timski, razvija emotivnu inteligenciju, unapređuje socijalne odnose i liderstvo. U skladu sa tim decu treba osposobiti da razumeju i reše kompleksne probleme.“ smatra Vesna Crnojević Bengin, profesorka na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu i suosnivačica BioSense Centra.

Roditelji, inicirajte „dublje“ razgovore sa svojom decom. Nije dovoljno da malom detetu zabranite da nešto uradi ili da očekujete od njega da tek tako promeni svoje ponašanje. Objasnite mu zašto nešto sme, a zašto ne sme da se uradi. Od malena vodite sa njim „dublje“ razgovore, jer ćete tako uticati da rano počnu da preispituju sebe, svoje postupke i osećanja. Otvoreno ih pitajte: “Šta misliš o tome?”, „Kako možemo da saznamo…?“ ili “Šta će se desiti ako…?”

Kreativno i kritičko razmišljanje za bolje samostalno donošenje odluka

Tijana Mandić, profesor psihologije na FDU smatra da nije samo inteligencija nešto što treba razvijati kod dece, već i njihova kreativnost, kako bi sutra mogla karijerno da se ostvare.

“Decu treba učiti ne kritizerstvu, već kritičkom mišljenju – sposobnosti da daju zdravu kritiku. Do sada smo ih usmeravali na rezultate učenja, po principu “ako naučiš lekciju, dobićeš ocenu, diplomu, pa posao”, a sada moramo da ih učimo kako da stalno uče.” – kaže ona.

„Najkreativniji ljudi su oni koji se vode unutrašnjim porivom da nešto postignu. Novac, uspeh, plata, sve su to spoljašnje motivacije koje nisu toliko jake kao one iznutra. Dakle, u detetu treba naći jednu ili spektar stvari koje ga interesuju, a onda ga naučiti kako da iznutra želi da se u tome ostvari.“ Objašnjava profesorka Mandić.

Roditelji, učite svoju decu kako da rešavaju kompleksne probleme. Kritički odnos će biti ključan u budućim zanimanjima, jer će brojnost podataka i informacija biti velika i biće neophodno napraviti dobru selekciju. Da biste naučili svoje dete da ovlada kritičkim odnosom, često mu postavite pitanje: “A, zašto…?”

Kada imaju manji problem, roditelji od svoje dece mogu zatražiti ideje kako da ga reše. Detetu treba dati vremena da razmisli, a onda da od svih svojih ideja izabere onu koja mu se čini najbolja. Takođe, deci treba dozvoliti da se igraju, jer oni tokom igre uče o uzrocima i posledicama.

Spremnost na stalne promene

Deca treba da budu snalažljiva, jer to će biti njihova nova normalnost, smatraju futuristi.

Potrebno je objasniti deci da je normalno da se promene dešavaju. Možete im i praktičnim primerom to dokazati. Recimo dete može iz vrtića preuzeti druga osoba svaki put. Tada je potrebno ohrabriti dete da su promene dobre. To se postiže objašnjavanjem svaki put kada se promena desi i tada treba naglasiti ono pozitivno iz nje.

BrainOBrain program deci omogućava pravilan razvoj mozga, intelektualnih sposobnosti i životnih veština. Pridružite nam se i na vreme pripremite svoje dete za izazove sa kojima će se susretati tokom obrazovanja, a kasnije i na budućem poslu.

Izvor: www.detinjarije.com