Za neke roditelje je reč takmičenje neprihvatljiva. Ne samo što takmičenje pravi pritisak kod dece da budu najbolji, već im stvara nepotreban stres i ostavlja ih razočarane, ako ne postignu željene rezultate.

Mnogo majki i očeva, da bi zaštitili svoju decu od razočarenja, proglašavaju ili da su svi pobednici ili izbegavaju igre sa takmičenjem. Ali, da li polica puna trofeja znači da je vaše dete najbolje? Ne mora da znači. Eksperti za dečiji razvoj navode da malo zdravog takmičenja može biti dobro za decu. Aktivnosti u kojima ima takmičenja pomažu deci da razvijaju važne veštine, koje će im biti od pomoći kada odrastu.

„Takmičenje pomaže deci da shvate da uspešni ljudi nisu oni koji su najbistriji i najbolji, već oni koji su se trudili i mnogo radili“, kaže doktor Timoti Gan, specijalista za dečiju psihologiju. On dodaje da, deca koja su učestvovala u takmičenjima, stiču socijalne veštine zbog interakcije sa drugom decom, a istovremeno uče šta znači, na teži način, izgraditi samouverenost.

Još jedna pozitivna strana učestvovanja na raznim takmičenjima je ta što se vaše dete priprema da bude dobar timski igrač. „Mnoge igre uključuju timski rad, gde tim treba da reši odgovarajući problem ili zagonetku, a na taj način deca uče kako da rade za opšte dobro grupe“, tvrdi Ronda Klosterman, nastavnica fizičkog vaspitanja u osnovnoj školi u Long Biču, Kalifornija.

Osnovno je da se stvori zdravo i konstruktivno takmičenje. Ako su deca uključena u konstruktivno takmičenje, mogu da zatraže da budu ponovo uključena. Možda će naučiti nove veštine i poželeće da budu bolji u nekim aktivnostima, mogu da dobiju veće samopouzdanje.

U suprotnom, ako su deca uključena u nezdravo takmičenje, mogu da odbiju da učestvuju, da lažu da su bolesni, da počnu da se ponašaju depresivno ili da budu uznemireni, a mogu i da izgube apetit.

Većina dece sa takmičarskim duhom, najčešće pre nekog nastupa ili testa, može biti uznemirena, ali to ne znači da će im takvo ponašanje uticati i na druge aspekte u životu.

Neka deca teško doživljavaju kada izgube na takmičenju ili ne dobiju medalju, ali roditelji  imaju tu moć da pomognu svojoj deci da izgrade zdrav odnos prema takmičenju. Za početak, roditelji treba da podrže svoju decu zato što su odlučila da učestvuju na grupnom takmičenju, sa željom da dostignu zajednički cilj.

Potrudite se da budete uvek prisutni kada vašem detetu bude potrebno ohrabrenje, a objasnite mu da je u redu da nekad i izgubi, ali da treba iz svake situacije izvući pouku.

Mnogo je važno da i dete i roditelj razumeju  da je najveći protivnik deteta ono samo. U suštini, dete se takmiči samo sa sobom i pomera granice sopstvene ličnosti. Umesto da osuđujete vaše dete što je stiglo poslednje na cilj, podsetite ga da je, u suštini, taj rezultat mnogo bolji, vremenski, u odnosu na njegovo prethodno trčanje. Dete treba da nauči da se ne takmiči samo sa drugom decom, već da se takmiči i sa samim sobom. Kao rezultat, dete umesto da iskusi neuspeh, ono doživljava uspeh.