Većina dece želi da krene u školu. Za decu je škola samo još jedan razvojni izazov za koji su oni prirodno optimistični da će ga savladati i imaju unutrašnju motivaciju da budu uključeni u taj proces. Ipak, učenici vrlo brzo otkrivaju da ih u školi procenjuju i ocenjuju u kompetitivnoj atmosferi i bez obzira na to koliko su dobri, stalno ih podsećaju da imaju prostor da postignu još bolje rezultate.

Edukativni sistem se često zasniva na obećanim nagradama, pretnjama kaznom ili na izazovu od konkurencije. Ovi spoljašnji motivatori mogu da budu efikasni i dobronamerni, ali oni jasno deluju protiv kontinuiranog razvoja unutrašnje motivacije. Unutrašnja motivacija – uspeh u školi samo zbog zadovoljstva prema učenju – vrlo brzo je zasenjena obećanim spoljašnjim motivatorima, pa je kod deteta često narušen prirodni entuzijazam za učenje.

Problemi sa učenjem, u  ponašanju, u socijalizaciji, ili neki drugi razvojni problem,  vrlo često dovode do problema u školi. Deca koja se suočavaju sa ovakvim problemima isto tako su rođena sa instinktivnim optimizmom i unutrašnjom motivacijom. Nažalost, u obrazovnom sistemu je utvrđeno da je ovakvim učenicima potreban veći stepen spoljašnjih motivatora, da bi ostali uključeni u akademske zadatke. Ipak, upravo kod ovih učenika unutrašnja motivacija mora da se neguje i jača. Ne ukazujemo na to da ocene, nagrade i kazne ili takmičenje treba da se izbace iz obrazovnog sistema, već da mora da se napravi ravnoteža između njih i jačanje unutrašnje motivacije. Ona razvija samopodsticanje za koje se veruje da je osnova akademskog uspeha , čak i važnije od intelekta, sposobnosti i mogućnosti.

Postoji više načina kako da se poboljša prirodna motivacija i optimizam kod deteta. Prema mišljenju psihologa Edvarda Desija( University of Rochester), unutrašnja motivacija kod dece može da se održi u sredini u kojoj su zadovoljene sledeće potrebe:

• Osećaj pripadnosti i povezanosti
• Osećaj autonomije i samoopredeljenja
• Osećaj kompetentnosti

Važno je da roditelji, nastavnici i ostali profesionalci imaju na umu ove potrebe i da kreiraju uslove koji će negovati motivaciju i nadu kod dece.

Deca su motivisana u sredini u kojoj se osećaju da su dobrodošla i osećaju da se odrasli brinu o njima. Posebno je vašno da se u školama ovo uzme u obzir, ali i kod kuće, roditelji treba da posvete posebno vreme svakom svom detetu, na taj način će dete osećati posvećenost, ljubav i pažnju od strane roditelja, pa je mnogo više verovatno da će takvo dete biti kooperativnije i motivisanije.

Ako nam je cilj da stvorimo uslove u kojima će se deca samopodsticati, onda moramo da budemo sigurni da oni znaju da se njihov glas čuje i poštuje. Da i oni imaju nekakvu kontrolu nad onim što se dešava u njihovom životu. Deci treba da se da mogućnost da razviju svoje sposobnosti za rešavanje problema i donošenje odluka.  Davanje osećaja da imaju prostor, čak i za mali izbor, razvija njihovu samosvesnost i motivaciju.

Odrasli su često usmereni na problem kod deteta i njegovo rešavanje, umesto na pozitivne prednosti koje dete ima. Svako dete ima svoje jake strane i potencijale  koji mogu da budu izvor uspeha i postignuća. Roditelji i nastavnici treba da identifikuju i podstiču jedinstvenost svakog deteta. Postoji više načina kako pomoći detetu da se oseća kompetentno. U školi, nastavnici moraju da budu sigurni da učenike uče tako da oni razumeju materijal, mogu da ga nauče i da imaju uspeh, uzimajući u obzir različite stilove učenja. Roditelj treba da omogući uslove u kojima će se dete uključiti i posvetiti svojim interesima. Treba voditi računa o tome da se ne dešava baš uvek da se poklope interesi roditelja sa interesima deteta, ili da roditelji znaju najbolje šta interesuje njihovo dete.

Drugi način je da se omogući deci da pomažu drugima. Deca koja su uključena u poboljšanje dobrobiti drugih imaju osećaj zadovoljstva, kompetencije i veće motivacje za obavljanje raznih aktivnosti.

Isto tako, kao roditelj, možete pomoći svom detetetu tako što nećete reagovati na njegove greške ocenjujućim ili uvredljivim komentarima. Umesto toga, možete koristiti konstruktivne komentare u kojima deca neće osećati osudu i kritiku za grešku, pa će tako biti spremni za preuzimanje novih realnih izazova.

Negovanje prirodnog optimizma i unutrašnje motivacije kod dece zahteva dodatnu brigu, ali vreme i energija koju roditelji usmeravaju ka tome mogu pomoći u njihovom jačanju i održanju na duže vreme.