Tokom prvih godina detetov mozak se brzo razvija. Ključno je da u tom periodu deca uče u interakciji sa ljudima, a ne sa ekranima. Prečesto gledanje u ekrane i izbegavanje kontakta očima sa ljudima može biti štetno za njihov razvoj mozga, jer ometa jezički, socijalni i emocionalni napredak.

Pored toga, stručnjaci smatraju da prekomerno izlaganje ekranu ima štetan uticaj na raspon pažnje i koncentracije kod dece.

Preporuka Svetske Zdravstvene Organizacije je da deca uzrasta od 2 do 5 godina budu ograničena na sat vremena dnevno korišnjenja tableta, telefona ili televizora, a bolje je ako to vreme bude i kraće. Pored štetnog zračenja koje oni emituju, dečija preokupacija gledanjem u ekrane oduzima im vreme kada treba da budu fizički aktivni i skraćuje vreme za spavanje.

Što se tiče starije dece, preporuka stručnjaka je da se vremenski ograniči korišćenje telefona i tableta na dnevnom nivou i da se uvede pravilo da je elektronske uređaje moguće koristiti tek nakon završenih školskih i vannastavnih aktivnosti.

Kako bi nam deca zdravije odrastala, delimo sa vama 5 načina kako da iskoristite vreme koje vaše dete provodi ispred televizora, tableta i telefona:

1. Sport.

Fizička aktivnost i sport nude brojne pogodnosti potrebne za detetov fizički i mentalni razvoj. Kroz sport deca bolje upoznaju sebe, brže uspostavljaju interakciju sa drugima, uče kako da podnesu poraz, saznavaju kako da se ne uzdignu previše nakon uspeha i kako da budu istrajna da bi postigla svoj cilj. Pored toga uče kako da se nose sa autoritetom, kako da utiču na druge iz svog okruženja da budu bolji i kako da savladaju strah pred utakmicu ili turnir, a sutra pred neki drugi bitan događaj. Jednom rečju – deca baveći se sportom pravilno odrastaju. I zato je bitno da dete uključite prvo u bazične sportove, a kasnije u sportove sa loptom i kada ono izabere svoj omiljeni sport budete mu podrška na njegovom daljem putu.

2. Puzzle.

Da li vaše dete voli da slaže slagalice? Ako je odgovor pozitivan, odlično! Nastavite da podstičete tu njegovu igru, jer je sjajna za razvoj logike! Puzzle su dobre i za koordinaciju pokreta i kroz njih dete uči na koji način su stvari međusobno povezane. Recimo, da bismo složili more, neophodno je da biramo plave slagalice, a žute će nam pomoći da složimo deo prekriven zemljom. Ako želimo prvo da složimo okvir, moramo da biramo slagalice koje imaju pravu ivicu, a one na ćoškovima moraju imati 2 prave stranice. Da li ste nekada gledali na slagalicu iz ovog ugla? Ako niste eto sjajne porodične zabave za prestojeće dane.

3. Čitanje knjiga.

Aktivnost za koju je deci predškolskog uzrasta potrebna pomoć roditelja, ali upravo u tome i jeste čar svega. Da li ste znali da čitanjem knjiga stvarate detetu osnovu za kasnije samoobrazovanje koje će biti jedno od podrazumevanih aktivnosti poslova budućnosti? Bliskost sa roditeljem, zanimljiva priča, interesantna ilustracija i interpretacija ne samo da bude dečiju maštu nego i stvaraju lep oseća tokom čitanja knjiga kojeg želimo da se naše dete seti i kada odraste i nastavi sa tom korisnom aktivnošću. Ne samo da će mu to proširiti vidike nego će mu kada odraste čitanje knjiga biti i oaza opuštanja. Postoje razne knjige i pored onih sa pričama i pesmama, možete birati interaktivne knjige u kojima će dete imati zadatke koje treba da reši. Obratite pažnju da dok čitate detetu knjigu menjate intonaciju glasa kako bi ono bolje doživelo pročitanu situaciju i naučilo da i samo koristi dublje i višlje tonove u svakodnevnom razgovoru. Studije pokazuju da su deca u dobi od 3 do 5 godina kojima su roditelji čitali putem elektronskih knjiga imali niži nivo razumevanja čitanja u poređenju sa fizičkim knjigama. Deo razloga je zato što zvona iz knjiga u elektronskim uređajima odvraćaju decu i roditelje od usredsređenosti na priču. Zato uživajte u mirisu štampanih knjiga i sjajnom buđenju mašte koje one izazivaju.

4. Slobodna igra.

Da li se sećate osećaja koji ste imali kada vam je u detinjstvu zazvonilo zvono na vratima i sa druge strane se čuo gras drugara: “Hajde napolje”. Ponudite i vašem detetu to zadovoljstvo. Izađite nepolje i zvonite drugarima, bez da ste pre toga pozvali njihove roditelje da proverite da li je dete slobodno za igru. Budite spremni da dete neće uvek imati društvo za igru, ali osećaj neizvesnosti je ono što dete treba da iskusi, jer će oduševljenje što je drugar ipak izašao da se igra sa njim biti još veće. Takođe, mališani moraju biti fizički aktivni. Oni bi trebali aktivno istraživati svoje okruženje, a ne sedeći i dobijajući gotovo sve stimulacije sa ekrana i ne razvijati svoje telo fizičkom igrom. Pusite decu na igralištu da se slobodno igraju, nemojte se previše uključivati u izbor njihove igre, neka je sami osmisle. Svako spontano penjanje, trčanje, spuštanje, ljuljanje, vožnja i tome slično odlično je za detetov razvoj jer kretanjem deca stvaraju sinaptičke veze u mozgu koje utiču na to da se dečiji mozak bolje razvija. Bez obzira na vremenske uslove, obucite ih prikladno i pravac napolje na slobodno igranje.

5. BrainOBrain.

BrainOBrain program utiče na pravilan intelektualni, socijalni i lični razvoj dece uzrasta od 4 do 14 godina. Cilj ovog programa je usklađivanje leve i desne hemisfere mozga. BrainOBrain predavači to postižu kroz rad sa decom na abakusu (mentalna aritmetika), tehnikom NLP- a (neurolingvističko programiranje) i na kraju VAK metodom (vizuelno, auditivno i kinestetičko učenje). Osim toga, tokom BrainOBrain programa deca rade vežbe koncentracije, disanja, kao i testove. Na taj način se u svim segmentima podstiče rad mozga, što za krajnji cilj daje integrisanje njegove leve i desne polovine, čime se ispoljava ono najbolje iz svakog deteta. Deca postaju samopouzdanija, lakše savladavaju školsko gradivo, imaju boji fokus, koncentarciju, generalno lakše donose odluke, rešavaju probleme i bolje ostvaruju svoje cljeve.

Pridružite nam se, upis je u toku!

Podaci o autoru:

Jelena Gligorić, BrainOBrain edukator

Kliker centar, Novi Sad